Sirija ima zalihe oko 2,5 milijardi barela nafte. Godine 2009. otkrivena su nova nalazišta u istočnom Mediteranu u blizini sirijske obale, Izraela i Kipra. Sagovornici Sputnjika sigurni su da je to glavni razlog izbijanja sukoba u Siriji.
Slobodan Reljić kaže da je najveći problem Sirije u tome što nije dozvolila Amerikancima kontrolu nad naftom.
„To je ključna činjenica. Oni jedini nemaju spoljnu eksploataciju nafte, što znači da to mora da im se otme. Pitanje kontrole svih resursa je glavna trka u svetu. Postoji i taj komercijalni efekat — koja će kompanija to da bude. Ali zna se, ako je uzme američka kompanija, koja država stoji iza“, objašnjava Reljić.
On podseća da se i u Iraku i Libiji sve dešavalo zbog resursa, a da je Asad, posle Sadama Huseina i Moamera Gadafija, poslednji u nizu.
„Kad izađemo iz okvira dnevne politike, videćemo da je kontrola resursa ključna stvar“, kaže Reljić.
Boško Jakšić podseća na sastanak američkog državnog sekretara Džona Kerija i sirijskog predsednika Bašara el Asada samo nekoliko dana uoči izbijanja demonstracija u Siriji.
„Nekoliko dana uoči sirijskog ’arapskog proleća‘, Džon Keri i Bašar el Asad su sedeli sa suprugama u jednom restoranu u južnom gradu, na granici prema Jordanu. Posle toga je saopšteno da je tražio da Sirija oslabi odnose s Iranom i da dozvoli Americi koncesije oko istraživanja i eksploatacije nafte. To je tada odbijeno, a nekoliko dana kasnije krenulo je ’arapsko proleće‘ u Siriji“, kaže Jakšić.
On podseća da je prvog dana protesta Asad pozvao studente da dođu u parlament kako bi razgovarali o zahtevima „ali očigledno je da je sve bilo režirano“.
I Jakšić ukazuje na isti scenario u Siriji, Iraku i Libiji. On takođe podseća da je Moamer Gadafi srušen kada je odbio da potpiše koncesije sa američkim naftnim kompanijama.
„Potpisao je tada sebi smrtnu presudu“, rekao je Jakšić.
