Priština suspendovala sporazum o ZSO. Šta smo juče saznali iz ovog naslova? Prvo, da Albancima sa Kosova i Metohije ne odgovara formiranje Zajednice srpskih opština — dakle, ništa novo. Drugo, da takozvano Kosovo ima ustavni sud i da je taj sud, kao, nešto odlučio. Treće, da ta odluka nije konačna i da će prava ocena biti tek u januaru.
Međutim, ono najvažnije nismo čuli, a to je da ovu odluku nije donela Priština. Kako? Kosovska administracija, ma ko u njoj sedeo, ne sme ni fascikle da kupi ako se sa time ne saglasi američki ambasador u Prištini. Kome to još poodavno nije jasno, taj je politički idiot. U onom antičkom smislu, da ne bude zabune.
Ne može Atifete Jahjaga, takozvana predsednica takozvane države Kosovo, da sazove sastanak sa tamošnjim političkim predstavnicima vlasti i opozicije i da se oni, kao, saglase da ona zatraži od ustavnog suda ocenu ustavnosti ZSO, a da za to nije dobila saglasnost ili nalog sponzora te kvazi države. Naime, nema besplatnog ručka, pa ni na Kosovu.
Zašto sami sebe tuže
Sada samo naočigled imamo apsurd da predstavnici političkih organa iz Prištine posredno pregovaraju sa Beogradom u Briselu, da tamo dogovore formiranje ZSO još 2013. godine, a da onda ti isti pregovarači traže da ustavni sud oceni da li su oni lično prekršili ustav. Lopovi se, kao što znamo, sami ne prijavljuju u policiju i tužilaštvo. Ili se prijave za neku sitnu krađu, a sve to kako bi sakrili neko neuporedivo krupnije krivično delo.
Tako i politički predstavnici Albanaca sa Kosova i Metohije naizgled traže da njihove odluke budu proverene, a suštinski je u pitanju nešto za njih daleko krupnije. To krupnije je puna kosovska nezavisnost i pun suverenitet i teritorijalni integritet na celoj teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.
Ko je tu koga ubedio, da li Tači, Jahjaga i ortaci — Amerikance ili Amerikanci — pripadnike OVK koji su stavili kravate i naučili po koju reč engleskog, sasvim je nebitno. To je kao pitanje da li je starija kokoška ili jaje. Ciljevi su i jednima i drugima isti.
Kontinuitet politike Vašingtona
Važno je napomenuti da odluka kosovskog ustavnog suda nema nikakve veze sa pariskim odbijanjem da takozvano Kosovo bude primljeno u Unesko. To je rezon na prvu loptu, koji baš i ne pije vodu. Međunarodna diplomatija, pa čak i međunarodno pravo, doista već godinama liče na kafansku tuču u kojoj pobeđuje jači, bez ikakvih principa. Ali, i u kafani se zna neki red, pa stvarno naivno zvuči da je ovo neka vrsta ustupka Kosovu za ono što je u Parizu izgubio ili pak da je to neka vrsta odmazde prema Srbiji. Ama jok.
Ovo je kontinuitet politike Vašingtona. Takozvano Kosovo priznale su sve zapadne zemlje i one tu svoju odluku neće povući. Teranje Prištine i Beograda da sednu za zajednički sto — bez zelene čoje, jer to sa kockanjem nema nikakve veze pošto se igra na sigurno — imalo je za cilj samo jedno: sponzorima kosovske nezavisnosti ne odgovara zamrznut konflikt. Nikako im ne paše srpsko ignorisanje prištinske nezavisnosti, jer to povlači i ignorisanje te nezavisnosti od Rusije, Kine, Španije… I ma koliko ga Zapad smatrao nezavisnim, Kosovo bez nekog papira ili sporazuma sa Beogradom nije to što je projektovano da bude. Kad tad bi izbio neki konflikt, a i do tad bi stvaralo tenzije. Zato je cilj trajnije ili trajno rešenje i zato od Srbije traže ono za šta tvrde da nije njeno. Zato joj ne daju ZSO.
Da se razumemo, formiranje Zajednice srpskih opština nije najsrećnije rešenje ni za Srbiju, ni za Srbe u njenoj južnoj pokrajini, ali je ipak nešto. Ako bi u potpunosti bila formirana ZSO, pa još sa mogućnošću da joj se ostale opštine pridruže — to bio nastavak zamrznutog konflikta. Tačnije, bilo bi manje od kosovske pune nezavisnosti, a više od zamrznutog konflikta. A to ne piše u projektnoj dokumentaciji, tako da kažemo.
Svakako da nekim zapadnim centrima moći odgovara da na Balkanu postoji više žarišta — ma koliko priče i novca prosipali na deklaracije o miru — jer na taj način uspešnije mogu da sprovode politiku, da ucenjuju, da nekad pošalju i geopolitičke poruke, a onda da se kao iznenada pojave kao sila koja rešava stvar i pali sveću mira. Sve to stoji.
Rešavaj Kosovo, svet se menja
Ali, kosovska priča predugo traje, geopolitička karta sveta se menja, Kina im mrsi ekonomske, ali i vojne proračune, Rusija sve više insistira na Ujedinjenim nacijama kao glavnom svetkom policajcu koga je Amerika zamenjivala jedno vreme, pa joj se svidelo, Brazil jača… I da ne nabrajamo. Ko zna šta može da se desi za koju godinu, pa im ne treba neka tamo autonomija u autonomiji, koja ako ne može nešto suštinski da promeni, a onda može bar da bude neposlušna.
Zato rešavaj. Zato je ZSO bila tema i Brisela pre dve godine, ali je bila tema i Brisela ove godine. Zato je dosta ranije od Uneska pokrenuta inicijativa za ocenu ustavnosti, a pokrenuta je i dosta pre posete srpske delegacije Rusiji.
Valja podvući i da onomadašnja inicijativa Demokratske stranke Srbije Ustavnom sudu u Beogradu da oceni ustavnost Briselskog sporazuma nikako nije istovetna inicijativi u Prištini. Naime, ma koliko se međusobno gložili, bacali jaja i suzavac jedni na druge, svi albanski politički akteri na Kosovu imaju istog tatu, bez kojeg ni kroz prozor ne smeju da se nagnu.
Dakle, nije juče Priština i tamošnji ustavni sud suspendovao sporazum o ZSO, već je to uradio Vašington.
A u januaru? Pa polako, kao što je bio Brisel jedan, pa Brisel dva, zašto ne bi bilo i Brisela tri i Brisela četiri i na svima njima teme ZSO. U međuvremenu će još neka specijalizovana organizacija Ujedinjenih nacija primiti Prištinu, Kosovo će dobiti još neke atribute državnosti, a od Srbije će tražiti da sve to ne ometa, da je ne bi ometali. Ali će joj ipak tražiti. Što je umnogome drugačije nego kad je ništa ne pitaju.
