Verheijen je na Regionalnom investicionom samitu „NIN Fokusa“ rekao da je to posledica većeg izvoza i investicija.
„Zadovoljni smo onim što je postignuto. Rezultati su bolji od očekivanih, ali moramo biti još ambiciozniji“, rekao je Verheijen i dodao da i sam premijer Aleksandar Vučić naglašava ambicije na tom polju.
Treba da se ide u pravcu da BDP Srbije raste četiri odsto godišnje, poručio je i dodao da je to dugoročni cilj.
„Potrebno je da vidimo šta je još neophodno da bi Srbija dostigla nivo EU. Ako će Srbija da se kreće pravim putem i povećava BDP, slično državama EU, rast mora biti veći od 1,5-2 odsto. Rast mora doći do 4-4,5 odsto, jer jedino tako će Srbija moći da se približi EU i da bude ravnopravna članicama“, rekao je on.
Srbija ne samo da treba da radi na fiskalnoj reformi, već je neophodno sagledati i glavne probleme zbog kojih se zemlja i našla u toj situaciji.
„Smatramo da treba najpre rešiti probleme koji su nasleđeni kada su u pitanju komercijalne i državne institucije. Tokom protekle dve godine smo na tome insistirali, ali to treba dalje ponavljati“, istakao je Verheijen.
Poslovna atmosfera je, kako je rekao, bila takva da se vršio budžetski pritisak na vladu od firmi poput „Puteva Srbije“, EPS-a.
„Vlada je napravila ozbiljne korake u tom procesu da reši probleme, posebno za 144 firme koje su u restruktuiranju poslednjih 15 godina“, naveo je on dodajući da je u toj oblasti vlada uradila više nego što je Svetska banka očekivala.
„Govorimo o velikom broju zatvorenih firmi, što je bio težak korak. Ali srpski političari su pokazali spremnost na reforme, a građani su shvatili da je to potrebno“, rekao je Verheijen.
Govoreći o 17 strateških firmi za koje su produženi rokovi privatizacije, on je rekao da je ta institucija shvatila da se proces dešava.
„Postoji još ozbiljnih problema, ’Galenika‘ i ’Petroheija‘, za koje je potrebno naći rešenja. Nadamo se da će to biti urađeno u prvoj polovini 2016.“, ocenio je Verheijen.
Drugi deo začarnog kruga u kojem se našla Srbija 2013, dodao je on, bio je budžetski deficit i izloženost firmi poput „Srbijagasa“, EPS-a, JAT-a, „Puteva Srbije“.
„Taj problem se sada rešava, imamo više optimizma da će problem biti rešen“, rekao je Verheijen.
Šef Svetske banke u Srbiji je poručio da, iako su za sada postignuti dobri rezultati, postoji mnogo toga da se uradi na duže staze da bi se situacija dovela na nivo koji je potreban.
