Za tri nedelje Moskva je preuzela vodeću ulogu u Siriji i zasenila je koaliciju koja nije uspela da dođe do konkretnih rezultata, iako američka avijacija već godinu dana bombarduje položaje ID, prenosi portal „Šta oni kažu o SAD“.
Međunarodna koalicija na čelu sa SAD od avgusta 2014. godine izvršila je više od sedam hiljada vazdušnih napada na položaje ID i drugih džihadističkih grupa. Bez obzira na to, teroristi još uvek nisu poraženi, a u maju su militanti ID zauzeli grad Palmiru u Siriji i Ramadi i Iraku.
SAD odbijaju da sarađuju sa zvaničnim Damaskom i šiitima, što negativno utiče na efikasnost bombardovanja, jer koalicija nema precizne obaveštajne podatke, koji se mogu dobiti isključivo „na terenu“. Trenutno jedini izvor informacija za američke pilote jesu podaci dobijeni od sirijskih Kurda. Ali oni nisu uvek precizni i tiču se samo severoistoka Sirije.
Rezultati ruske operacije ostavili su jak utisak ne samo na Siriju, već i na susedni Irak. Pozivajući se na dvojicu poslanika u iračkom parlamentu, londonski „Indipendent“ navodi da se premijer ove zemlje Hajdar Abadi nalazi pod „velikim pritiskom“. Naime, njegova stranka Nacionalna alijansa smatra da Abadi treba da zatraži od Rusije vojnu pomoć za borbu protiv Islamske države.
Sa druge strane, Abadi kaže da ne želi da rizikuje odnose sa SAD.
Komandant združenog komiteta načelnika štabova oružanih snaga SAD general Džozef Danford, koji je nedavno posetio Irak, otvoreno je zatražio od iračke vlade da ne moli Rusiju za vojnu pomoć i praktično je ucenio Bagdad: ili SAD — ili Rusija.
Hajdar Abadi je u veoma komplikovanoj poziciji. Njegova popularnost je opala jer nije uspeo da vrati teritorije koje su džihadisti zauzeli prošle godine. Šiitski lideri, koji uglavnom podržavaju rusku intervenciju u Siriji, kažu da američki vojnici odbijaju da podrže njihovu kopnenu operaciju iz vazduha. Pri tome su šiitski odredi mnogo više motivisani i disciplinovani u odnosu na vojsku, koja se nije oporavila od prošlogodišnjih poraza.
Premijera često kritikuju zbog neodlučnosti i neefikasnih poteza. Najače naoružane šiitske grupe poput Badra, Ahrar el Haka i Kataib Hezbolaha često deluju samostalno, ne slušajući naredbe iz Bagdada. U Vašingtonu i prestonicama arapskih zemalja smatraju da su ove grupe pod uticajem Teherana. Prema Rojtersovim procenama, šiitski odredi imaju oko sto hiljada boraca i iračko ministarstvo odbrane je pod sve većim njihovim uticajem. Većina mladih šiita radije bira da se pridruži ovim odredim nego korumpiranoj vojsci.
