Organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti je osnovana 2002. godine, a nakon nepune dve godine dobila je status posmatrača u organizaciji Ujedinjenih nacija, kao međunarodna regionalna organizacija bezbednosti. U sistemu vojno-političkog saveza, pored Rusije, danas su Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan.
Cilj udruživanja je bilo očuvanje bezbednosti država posle raspada SSSR-a, jer se njime raspao i jedinstveni vojno-industrijski kompleks, sistem protivvazdušne i raketne odbrane, radarski sistem, sistemi veza i skladišta municije. Analitičar Aleksandar Karavajev iz Centra za proučavanje postsovjetskog prostora udruživanje naziva „civilizovanim razvodom“.
„Države koje su tada nastale na postsovjetskom prostoru su se dogovarale oko pitanja u vezi sa funkcionisanjem ministarstava odbrane i nisu definisale geopolitičke zadatke. Ali 90-ih ODKB se suočila sa novim izazovima, poput borbe protiv terorizma i prometa droge“, kaže Karavajev za Sputnjik.
ODKB ne želi da bude konkurencija NATO-u
Noseći deo dogovora saveza je član koji je gotovo identičan članu Severnoatlantskog ugovora koji kaže da se agresija protiv jedne države smatra napadom na sve članice organizacije, koje joj pružaju vojnu pomoć. Međutim, ODKB ne može se porediti sa tim savezom, prvo zbog broja članica, ali i po vojnom budžetu koji je trenutno nešto veći od 3 miliona dolara, dok NATO raspolaže sa 2,5 milijardi. Reč je o novcu za administriranje, dok vojne snage na svojoj teritoriji pojedinačno finansiraju članice, objašnjava politikolog Božidar Knežević.
„ODKB-u nije cilj da bude konkurent NATO, oni su od 2004. godine nekoliko puta pokušavali da uspostave saradnju s tim savezom, što je trenutno nemoguće zbog dešavanja u Ukrajini. Međutim, NATO ne želi da ODKB prizna kao sebi ravnu regionalnu organizaciju. Preferiraju da održavaju kontakte sa članicama na bilateralnoj osnovi, s obzirom na to da su u programu Partnerstvo za mir. Bez obzira na zajedničku pretnju, terorizam, NATO ne želi da sarađuje, jasno je da ODKB i NATO ne dele iste vrednosti", kaže Knežević za Sputnjik.
Snage na terenu
Zbog prelivanja krize iz Avganistana, straha od terorizma, ali i trgovine narkoticima, ODKB je pre SAD-a, 2001. godine osnovala Kolektivne snage brzog razvijanja za Centralno — Azijski region. Reč je o 10 bataljona specijalnih visoko mobilnih padobranskih jedinica. Tu su i kolektivne snage operativnog reagovanja koje mogu da dejstvuju isključivo na teritoriji ODKB-a. To su snage respektabilnog sastava sa 20 hiljada vojnika.
„Samo je Rusija za te snage izdvojila vazdušno — desantnu diviziju i jurišnu brigadu. Radi se o padobrancima koji su neprekidno u stanju povećane borbene gotovosti. Od odluke o upotrebi ovih snaga do prebacivanja vojske u zonu reagovanja prošlo bi svega nekoliko sati. To što još uvek nisu imali potrebe da reaguju, dokazuje da ih eventualni protivnici poštuju, jer znaju s kim bi imali posla ako dođe do sukoba", ističe Božidar Knežević.
ODKB raspolaže i mirovnim snagama koje mogu da reaguju van teritorije zemalja članica, trenutno u svom sastavu imaju 3600 vojnika, koji nikada nisu angažovani. Razmatra se mogućnost angažmana posle smirivanja situacije u Siriji, ali to je još neizvesno i zavisiće od odluke Saveta bezbednosti UN.
Borba protiv trgovine drogom
Približno 25, a prema nekim izvorima i 50 odsto avganistanske proizvodnje narkotika transportuje se po „Severnom putu", preko zemalja Centralne Azije u Rusiju i dalje u Zapadnu Evropu. Procenjuje se da su od 2003. do 2015 snage ODKB zaplenile više od 300 tona narkotika, ali i 11 hiljada komada oružja.
ODKB i Srbija
Našoj zemlji je u aprilu 2013. godine dodeljen status posmatrača u Organizaciji dogovora o kolektivnoj bezbednosti. Osetljivost geopolitičke pozicije Srbije naišla je na puno razumevanje Ruske Federacije, ali i same organizacije, kojoj je jasno da je saradnja Srbije sa NATO-om geopolitička činjenica.
Perspektive
Kada su se u pojedinim zemljama članicama ZND dogodile obojene revolucije, članice ODKB-a su počele da razmišljaju o reformisanju organizacije. Aleksandar Karavajev kaže da je formiran savez koji će štititi legitimne vlasti od pretnje spolja, iako tim povodom zemlje nisu potpisale zvaničan dokument.
„Nakon pogoršavanja odnosa sa NATO-om, prvo zbog širenja Alijanse, a onda i zbog situacije u Ukrajini, ODKB se nalazi na raskrsnici i traži odgovor na pitanje šta bi trebalo da bude strategija organizacije. Istovremeno, u okviru ODKB-a postoji veliki broj bezbednosnih programa koji ispravno funkcionišu. Recimo, efikasno sarađuju ruske i kazahstanske snage za brzo reagovanje“, ocenjuje Karavajev.
I u nedavno održanoj Omladinskoj školi ODKB-a u Beogradu, rečeno je da je savez svestan svojih nedostataka, jer je strategija iz 1995. prevaziđena, ali i da se zbog svakodnevnih novih izazova i rizika bezbednosti menja u hodu. Neće odustati od komunikacije sa ostalim savezima u borbi protiv zajedničkog neprijatelja sveta, a to su teroristi. Osnovni pravac delovanja ostaje rešavanje zadataka globalnog karaktera, ali pre svega stabilizacija zone interesa Rusije i zemalja-članica.
