„Rusi su veliki narod, to nije neko malo afričko pleme. Zbog toga je teško reći uopšteno kako živi ruski narod — Rusija su i Vladivostok i Moskva, i Kalinjingrad i Magadan, mali i veliki gradovi. Ljudi žive na razne načine, često putujem i vidim da ima onih kojima je dobro i onih kojima nije tako dobro“, ocenio je Jerofejev u razgovoru s novinarima i čitaocima na štandu Rusije, koja je počasni gost jubilarnog sajma knjiga u Beogradu.
Ipak, postoji nešto što je zajedničko svim Rusima, a to su prelepe žene, dodao je pisac u šali.
„Pitanje u kakvom se stanju sada nalazi zemlja (Rusija) jedno je od najsloženijih, teško je na njega dati kraći odgovor. Mislim da je ruski narod sada u stanju buđenja, osvešćivanja, i u tome vidim jedinstvenost i snagu ovog trenutka. Kad se čovek budi ne izgleda baš najlepše, treba da se umije, da se obrije. Zasad, (ruski narod) možda još nije obrijan“, slikovito je objasnio Jerofejev.
Kao jednu od najvećih globalnih pretnji popularni pisac vidi uverenost bilo koje nacije da je po bilo čemu izuzetna u poređenju s ostalima.
„Najveće zlo na svetu jeste ideja o izuzetnosti jedne nacije, jedne kulture, jedne zemlje. To rađa prvo moralne, potom političke, i najzad vojne konflikte“, upozorava Jerofejev.
Ruski pisac, srpskim čitaocima poznat po delima „Enciklopedija ruske duše“, „De profundis“, „Dobri Staljin“, „Pet reka života“ ne voli da ga doživljavaju kao kritičara ruskog društva.
„Moja ’Enciklopedija ruske duše‘ govori o preživljavanju ruske duše devedesetih godina prošlog veka, u periodu kada se iz socijalizma prelazilo u kapitalizam. Moj glavni junak je prokleo sve, prokleo je svoju zemlju, prokleo je Ameriku, mangupe, žene, čak i samog sebe. To je knjiga očajanja, a ne knjiga kritike, samo je treba pažljivo pročitati, celu, a ne izvlačiti delove iz konteksta. U toj knjizi nema nikakvih provokacija, mada, ukoliko želite da ih vidite, samo izvolite“, istakao je Jerofejev.
Objašnjavajući svoju potrebu da iznese negativne pojave u savremenom ruskom društvu, Jerofejev je istakao da želi da njegov narod bude dinamičniji, da se bolje i brže prilagođava promenama koje je doneo 21. vek.
„Mislim da uvek ima šta da se kritikuje, a onaj ko se s tim ne slaže ideološki je ograničen. Zapravo, mislim da samo pokušavam da prikažem nove puteve kretanja“, rekao je Jerofejev.
Gost beogradskog sajma knjiga posebno je ponosan na Moskvu, za koju veruje da je u ovom trenutku „najinteresantniji grad na svetu“.
„Iskreno ovo govorim i verujem da mogu to da kažem jer mnogo putujem i u prilici sam da pravim poređenja. Moskva je grad koji može da vam podari obilje kulturnog života. Ne volim da odgovaram na pitanja o ruskoj književnosti, da izdvajam talentovane pisce, ali zato veoma rado govorim o ruskom pozorištu, koje je izuzetno. Možete da uživate i u obilju avangarde i u konzvervativnim postavkama“, kaže Jerofejev.
On dodaje da se veoma raduje što je ponovo došao u Srbiju i susreo se s ovdašnjim čitaocima.
„Ruska i srpska duša su veoma slične, s tom činjenicom se susrećem na svakom ćošku: obe traže smisao života, i ne samo smisao života nego i nešto više od toga. Ne volite vi Rusiju uzalud. Nije tu reč samo o istorijskim vezama. Mi postavljamo istu vrstu pitanja o životu“, uveren je ruski pisac.
Ističući da želi da se bavi prevashodno univerzalnim pitanjima, ljudima, životom, suštinom, a ne politikom, Jerofejev je svoj komentar na aktuelnu geopolitičku situaciju formulisao kao savet pojedincu: potrebno je da svako vaspitava sam sebe, da unapređuje svoju ličnost, kako bi doprineo globalnom napretku.
„To je način da izađemo iz kulturne, političke i svake druge krize. Želim da dodam još nešto, čitajte dobre knjige jer nam knjige pomažu da budemo voljeni, da budemo bolji ljudi“, zaključio je Jerofejev.
