Da bi stvaralaštvo pisaca iz jedne male slovenske zemlje postalo vidljivo na ogromnom jezičkom prostoru kakav je Rusija, neophodna je saradnja profesionalaca, književnih prevodilaca i izdavača, ali i podrška države, zaključili su učesnici okruglog stola o prevođenju s ruskog na srpski i sa srpskog na ruski jezik, održanog u okviru 60. Međunarodnog beogradskog sajam knjiga.
U Moskvi je pre nekoliko godina osnovan Institut za prevođenje, koji pruža podršku inostranim prevodiocima za prevođenje književnih dela iz svojih zemalja na ruski. Prevodioci i izdavači iz Srbije, nažalost, nemaju dovoljno informacija o ovom institutu i ne znaju za mogućnosti koje on nudi, istakla je predstavnica Instituta za prevođenje, slavistkinja Julija Sozina.
„Jedan od problema s kojim se susrećemo jeste to što naši državni činovnici, koji i dalje imaju neke navike stečene u sovjetskom periodu, književno stvaralaštvo malih zemalja poput Srbije ne vide kao nešto u šta treba ulagati. Najviše pažnje poklanja se engleskom govornom području. Ljudi iz Instituta za prevođenje misle upravo suprotno, a posebnu pažnju poklanjaju slovenskom književnom stvaralaštvu“, istakla je Sozina.
Navodeći primer Slovenije, koja je uložila veliki trud i sredstva u promociju svoje književnosti u Rusiji, Sozina je istakla da bi i Srbija na nivou države trebalo da podrži rad domaćih prevodilaca i izdavača koji srpsku književnost žele da predstave ruskim čitaocima.
Kada je o ruskoj literaturi na srpskom jeziku reč, situacija je neuporedivo bolja. Pored dobro nam znanih ruskih književnih klasika, zahvaljujući entuzijastima koji se izdvajaju iz mora izdavača-trgovaca, do nas stižu i dela Ljudmile Ulicke, Viktora Jerofejeva, Mihaila Šiškina, Tatjane Tolstoj, Viktora Peljevina, Vladimira Sorokina, Zahara Prilepina i drugih vrhunskih savremenih ruskih autora.
Izdavač Zoran Hamović veruje da će ovogodišnje učešće Rusije na beogradskom sajmu knjiga podstaći mnoge koji se do sada nisu bavili objavljivanjem ruskih autora da se tome posvete.
Hamović, čija izdavačka kuća, inače poznata po vrednim naslovima iz domena humanističkih nauka, veoma retko objavljuje dela prevedena s ruskog jezika, smatra da je srpska javnost izuzetno naklonjena Rusiji, ali da se to ogleda prevashodno u interesovanju za dnevno-političke događaje, a ne za književnost, umetnost i duhovnost.
Izdavač Vladislav Bajac, koji nam je „otkrio“ Tatjanu Tolstoj, Viktora Jerofejeva i druge savremene ruske pisce, pažnju je skrenuo na jedan drugi problem: savremena ruska književnost u kojoj su, kako je rekao, vrednosti književne klasike nadzidane ekscentričnom modernošću, izgubljena je, kao i mnoge druge književnosti, u poplavi hit literature.
„To nije problem koji se dogodio samo u Srbiji, nego i svuda na Zapadu, pa i u samoj Rusiji. Imali smo poplavu te zapadne hit literature koja je progutala sve ostalo. Sada, srećom, polako dolazi do uravnotežavanja“, smatra Bajac.
Po njegovom mišljenju, ruska književnost je solidno zastupljena na tržištu u Srbiji, za razliku od Rusije koja gotovo da i ne poznaje savremene srpske pisce. Ovaj izdavač je, naravno, svestan razlike u veličini Rusije i Srbije, ali ipak veruje da raznorodnost srpske književnosti zaslužuje pažnju ruskih čitalaca.
Pesnik i prevodilac Andrej Bazilevski predložio je da se osnuje rusko-srpski kulturni fond, koji bi, pored ostalog, bio zadužen i za podršku prevodiocima i izdavačima koji neguju rusko-srpske književne veze.
