Makedonski novinar Milenko Nedelkovski za Sputnjik kaže da je odluka da Makedonija podrži prijem Kosova u Unesko u toj zemlji primljena sa velikim iznenađenjem, jer je sasvim suprotna nacionalnim interesima.
„U Makedoniji je 25 odsto albanske manjine glasalo mimo volje 75 odsto naroda, koji to niti želi, niti odobrava. Ako to išta znači vama u Srbiji, ja vam se u ime makedonskog naroda izvinjavam za ovu više nego glupu odluku da Kosovo bude primljeno u Unesko“, poručuje Nedelkovski.
Sagovornik Sputnjika ističe da je makedonski narod svestan da srpska baština na KiM već godinama i decenijama nestaje, da su kradene ikone i uništavani manastiri i crkve. On međutim ukazuje na problem koji ima makedonsko Ministarstvo spoljnih poslova, koje, prema njegovim rečima, u određenim ambasadama u svetu ima kadar koji nije nacionalno i patriotski opredeljen, naprotiv.
„Mi imamo problem sa ambasadorom u Izraelu, a problem sa ambasadorom u Parizu je još veći. Reč je o albanskom kadru koji je već godinama izvan kontrole centralne vlasti u Skoplju, on je takoreći pozicija koja je u opoziciji, pa je na neki način Pariz kao ambasada za makedonski deo u Makedoniji izgubljen dok je Agron Budžaku tamo“, objašnjava Nedelkovski.
Iako misli da to za makedonsku diplomatiju nije opravdanje, Nedelkovski je uveren da je ambasador u Unesku delovao shodno sopstvenom nahođenju, bez ikakvih instrukcija Ministarstva spoljnih poslova. Vlada Makedonije zaokupljena je svojim problemima, smatra Nedelkovski, pa niko nije obraćao previše pažnje na dešavanja u Unesku.
„Spoljna politika Makedonije, kao i svih država na Balkanu, u velikoj meri zavisi od velikog pritiska američke ambasade u svakoj državi. Makedonija je imala nekoliko kontroverznih glasanja u UN i u prošlosti, uključujući Palestinu, koje su bile u korist onoga što su želele Sjedinjene Američke Države, ali to je pritisak koji vrši američka ambasada, koja praktično ima paralelnu vlast u ovoj državi“, objašnjava Nedelkovski.
Odluku da Makedonija podrži prijem Kosovo u Unesko Nedelkovski objašnjava i haotičnom situacijom u zemlji.
„Ta situacija nam je nametnuta spolja jer smo država koja nije prihvatila da uvede sankcije Rusiji i koja je rekla da smo, ukoliko se dogovore Istok i Zapad, voljni da ’Južni‘, odnosno ’Turski tok‘ prolazi kroz našu teritoriju“, kaže makedonski novinar.
Branko Đorđevski, politički analitičar iz Skoplja, ne misli, međutim, da makedonska Vlada nije imala uticaja na to kako će glasati njen ambasador u Unesku. Prema njegovim rečima, presudni su bili unutarpolitički razlozi i to što je Makedonija priznala Kosovo kao nezavisnu državu.
„Ako bi Makedonija glasala protiv prijema Kosova u Unesko, odmah bi se postavilo pitanje da li ona menja kurs u svojoj državnoj strategiji. Makedonski predstavnici bili su svesni i toga da bi uzdržavanje od glasanja bilo protumačeno kao glasanje protiv, pa mislim da država nije imala prostora da drugačije postupi“, objašnjava Đorđevski za Sputnjik.
Vodilo se, dodaje Đorđevski, računa i o tome da iza predloga za prijem Kosova u Unesko stoje uticajne zapadnoevropske države, kao i da u Makedoniji postoji velika albanska manjina, pa je, kaže, i odluka makedonske Vlade bila takva.
„Iskreno se nadam da eventualni prijem Kosova u Unesko neće doneti ono čega se svi plašimo — da neće produžiti uništavanje srpskih svetinja na KiM, da se neće pojaviti tendencija da Kosovo kao država posegne za tim spomenicima i hramovima kao svojoj imovini ili u pravcu ideje stvaranja nekakve kosovske pravoslavne crkve“, kaže Đorđevski.
A šef srpske diplomatije Ivica Dačić rekao je da će podrška Crne Gore i Makedonije prijemu Kosova u Unesko na Izvršnom savetu te organizacije ostaviti mrlju na njihovim odnosima sa Srbijom. „Imaće i oni neki zahtev u međunarodnim organizacijama koji mi nećemo podržati“, poručio je Dačić.
