Sve zavisi od toga kako to vide države, posebno one važne, jer u međunarodnom pravu postoji dovoljno fleksibilnosti da odlučite na bilo koji način, kaže za Sputnjik poznati stručnjak za međunarodno pravo, profesor na Prinstonu i Univerzitetu Kalifornija Ričard Falk.
— Međunarodno pravo je donekle neodređeno kad je reč o tome šta znači članstvo u određenoj međunarodnoj instituciji. Što se tiče konkretno Uneska, to znači da je članica prihvaćeno kao nezavisna suverena država. I to naravno daje dodatni prestiž, što omogućava da se pristupi drugim institucijama i učestvuje u međunarodnim sporazumima i da se kaže: mi smo država. A druge vlade mogu lagodnije da uspostavljaju diplomatske odnose sa Kosovom kao sa nezavisnom zemljom. Ali to ne podrazumeva neku novu obavezu ni za međunarodne institucije, niti za vlade da Kosovo tretiraju drukčije. I dalje je u političkom domenu to kako se gleda na Kosovo. Veliki presedan za ovo pitanje o Unesku je Palestina. Jer Palestina je pokušala da postane članica UN i njeno nastojanje su blokirale SAD u SB UN. A onda je otišla u Unesko gde nema veta i tu je primljena sa dosta značajnom većinom. Potom se vratila u UN i postala suverena država nečlanica, kako je odlučila Generalna skupština gde nema veta i gde SAD nemaju mogućnost da to blokiraju.
Znači da bi i Kosovo moglo da pođe istim putem. Da li bi prijem Kosova u Unesko bilo samo psihološka pobeda ili nešto više?
— To jeste psihološko pitanje, ali bi moglo da postane i političko-pravno, zavisno od toga kako bi ga druge države tretirale. Ako bi, na primer, Kosovo pokušalo da postane članica UN, a Rusija ne iskoristi pravo veta, onda bi imalo više od psihološkog uticaja, imalo bi pravi konstitutivni efekat, jer bi Kosovu omogućilo da postane punopravna članica UN. Zato mnogo zavisi od toga kako Rusija odluči da se postavi prema tom pitanju u UN.
Postoji Rezolucija 1244 prema kojoj Kosovo nije država. Srbija tvrdi da bi razmatranje članstva Kosova u Unesku bilo kršenje te rezolucije.
— Verovatno bi bilo shvaćeno kao da nije fokusirana na pitanje da li prejudicira državnost u kontekstu Uneska. Treba videti formulaciju rezolucije. Koliko se sećam, ta rezolucija je pomalo uopštena kad je reč o tome da se Kosovo ne tretira kao da ima poseban suverenitet.
Nema suverenitet, to je samo teritorija sa autonomijom unutar Srbije.
— Ono što se dešava, i zato rezolucija ne bi morala da ima toliki autoritet u ovom trenutku, jeste da je Kosovu dozvoljeno da postane fundamentalno autonomni politički akter van okvira Srbije. Da li to stvara novu pravnu situaciju pitanje je oko kog bi se verovatno sporili stručnjaci za međunarodno pravo. To je u sivoj zoni i u izvesnom smislu moglo bi da se tumači na razne načine.
Još jedan argument Srbije je da je sam Unesko četiri objekta svetske kulturne baštine na Kosovu proglasio ugroženim. Naš ministar spoljnih poslova kaže da bi zato prijem Kosova bio isto kao da u Unesko prime Islamsku državu.
— Ne poznajem dovoljno činjenice ali ako je jasno da je Kosovo oštetilo ili uništavalo kulturno nasleđe Srba i pravoslavne verske objekte koji se tamo nalaze očekivao bi se veći otpor tome da Kosovo postane član. Ali ispod ove diskusije je činjenica da je ovo naglašeno političko a ne pravno pitanje. Ono je u izvesnom smislu i moralno pitanje. To je pitanje kako to vide države, posebno one važne, jer u međunarodnom pravu postoji dovoljno fleksibilnosti da odlučite na bilo koji način. Pravo ne rešava ovaj problem.
Da li je poređenje sa Islamskom državom razumljivo?
— Razumljivo je, mada i provokativno. Jer Islamska država je namerno i otvoreno uništavala i ponosila se time što je uništila Palmiru i druge objekte kulturne baštine.
Kao i kosovski Albanci. Na Kosovu je uništeno oko 150 crkava plus pravoslavna groblja i drugi objekti i sve to od 1999. i u prisustvu Kfora i drugih međunarodnih činilaca.
— Ako je to poznato i može se demonstrirati, onda je to što kažete veoma ubedljivo i bilo bi iznenađujuće da Kosovo bude primljeno. Ne znam kakve su kvalifikacije za članstvo, ali bi trebalo da budete miroljubiva država i da poštujete obaveze organizacije i međunarodno pravo. Nisam siguran da bilo šta u Ustavu Uneska kaže da treba da imate dobre rezultate u zaštiti kulturnih objekata ali ako da — ljudi koji se pitaju o članstvu Kosova treba pažljivo da razmotre da li nešto u okviru samog Uneska nagoveštava da Kosovo nije kvalifikovano za članstvo.
Ali ako imate podršku SAD i američku bazu možete da radite šta hoćete. Nije li to hipokrizija?
— Jeste. To su dvostruki standardi.
Ipak, ako uprkos svim ovim činjenicama bude doneta odluka o prijemu Kosova u Unesko, šta Srbija može da učini? Može li da se obrati nekom međunarodnom sudu?
— Može, ali je to komplikovano. Ako Srbija ode pred Međunarodni sud pravde jedini način jeste da prizna da je Kosovo država. Takođe može tražiti istragu pred Međunarodnim krivičnim sudom, koji je drukčija institucija i da kaže da je namerno uništavanje kulturnog nasleđa neka vrsta genocida. Jer pokušava se uništiti identitet i istorija jednog naroda. I možda vredi istražiti tu mogućnost kao reakciju na to.