Kriza se najviše oseća u malim gradovima. U Moskvi i Sankt Peterburgu, gde se obrće 80 odsto ruskog kapitala i gde se nalaze velike domaće i strane kompanije, odricanja su manja. Dobro se živi i u delovima Rusije bogatim naftom i gasom.
Oni najbogatiji nikakvu krizu ne osećaju. Oni i dalje žive „na visokoj nozi“, jutarnju kafu piju u Londonu, ručaju u Nici, a večeraju u Moskvi.
Ipak, u poređenju sa početkom godine, i „obični“ Rusi manje brinu zbog padanja kursa rublje i rasta cena. Čak dve trećine njih je uvereno da su „najteži dani ostali iza njih“, ili da oni „sada prolaze“. Trećina građana smatra da prave poteškoće tek predstoje.
Ruski predsednik Vladimir Putin smatra da je vrhunac krize dostignut i da kriza prošla.
„Naravno, mi smo se suočili s pojavom krize. Neki stručnjaci smatraju, a ja se slažem s njima, da je vrhunac krize već dostignut i da se privreda u celini prilagodila ili se sa sigurnušću prilagođava promenjenim uslovima ekonomskog života“, kazao je Putin.
Ipak, zbog smanjenja kupovne moći i povećanja cena, mnogi su prešli na „režim štednje“.
Prosečna plata u Rusiji iznosi 32.176 rubalja, odnosno oko 470 evra. Prema proceni prosečnog Rusa, za život tokom mesec dana potrebno je imati oko 23.000 rubalja.
Žitelji Moskve i Sankt Peterburga, međutim, navode nešto više cifre (25.153 rublje), nego stanovnici sela (17.414 rubalja).
Rusi najviše štede na putovanjima. Statistike pokazuju da je drastično smanjen broj onih koji godišnje odmore provode u inostranstvu. Rusi su se preorijentisali na domaće destinacije — Soči, Krim i druge regione.
Takvu tendenciju turoperateri povezuju sa poskupljenjem avio-karata i povećanjem cena aranžmana za evropske destinacije.
Istraživanja javnog mnenja govore o tome da Rusi sada štede i na izlascima. Kako se navodi, zbog krize je manje gostiju u restoranima, barovima i noćnim klubovima. Na to je, kažu, uticao rast cena hrane i alkoholnog pića.
Međutim, slika na „terenu“, makar u ruskoj prestonici, sasvim je drugačija. Moskva je metropola, koja živi 24 sata i nikada ne spava. U restoranima, kafićima, marketima i buticima, uprkos krizi i sankcijama, sve i dalje vrvi.
Ipak, Rusi priznaju da se sve češće odriču omiljenih modnih marki, te da sada prelaze na jeftiniju robu ili njihove analoge. Slično je i prilikom kupovine u marketima.
Uzroke krize većina Rusa vidi u spoljašnjim faktorima — padu svetske privrede, padu cene nafte i antiruskim sankcijama, koje je Zapad nametnuo Moskvi.
