Na poslednjoj predsajamskoj konferenciji organizatora, učestvovali su gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević, predsednik Odbora sajma knjiga dr Zoran Avramović, predstavnici Rusije — počasnog gosta 60. jubilarnog sajma knjiga — savetnik za kulturu Ambasade Rusije u Srbiji Irina Gnedkova, direktor Centra za nauku i kulturu Ruskog doma Nadežda Kušcenkova i urednik pratećeg programa dr Dragan Hamović.
Vukosavljević je saopštio da će počasni gost 61. sajma knjiga 2016. biti Iran, zemlja sa jednom od najstarijih kultura na svetu.
Sajam će se održavati na površini od 29. 968 metara kvadratnih, uz učešće 483 direktnih izlagača, od kojih će 67 biti iz inostranstva, istakao je on i dodao da je ove godine pokrovitelj sajma kompanija „Idea“, koja će tokom sajma svakom kupcu koji napravi račun veći od 1.500 dinara pokoniti jednu ulaznicu za sajam knjiga.
Vukosavljević je dodao da će „Idea“ organizovati interaktivni kviz vezan za književnost i pobednici će dobiti vredne nagrade.
Avramović je podsetio da živimo u svetu elektronike i slika i da je Odbor ocenio da je uloga sajma knjiga da brani i sačuva tradiciju čitanja bez obzira da li je reč o elektronskim ili štampanim knjigama.
On je kazao da su obeležili jubilej sajma štampanjem knjige o svim prethodnim sajmovima i izradom dva dokumentarna filma različite dužine na kojima su zabeleženi najinteresantniji momenti sa prethodnih sajmova.
Uz već tradicionalne prateće programe, Avramović je pomenuo dva nova za koje očekuje da će postati stalni deo sajma: opkupljanje pisaca mlađih od 30 godina i okrugle stolove na kojima bi učestvovale poznate ličnosti iz javnog života koje ne pripadaju esnafima pisaca i izdavača ali imaju šta da kažu o literaturi.
Savetnik za kulturu Ambasade Rusije Irina Gnedkova je izrazila zadovoljstvo što je ove godine Rusija počasni gost sajma jer je 2015. proglašena u Rusiji za godinu književnosti.
Ona je dodala da su se autori ruskog nastupa na sajmu knjiga potrudili da nizom manifestacija sveobuhvatno predstave rusku kulturu. Na nacionalnom štandu u hali 2 biće predstavljeno više od 1.500 knjiga vodećih ruskih izdavača, gostovaće poznati ruski pisci poput Pavela Basinskog, Sergeja Beljakoav, Viktora Jerofejeva, Sergeja Lukjanjenka, Borisa Jevsejeva, Zahara Prilepina, Eduarda Verkina…
Biće upriličena izložba fotografija „Blaga ruske pismenosti“ iz kolekcije muzeja Kalomenskoe, koja je posvećena istorijatu razvoja ruskog pisma i književne kulture.
Centralno mesto u ruskom programu zauzeće tema pravoslavlja, pod nazivom „Pravoslavna Rusija“. Tokom sajma biće uspostavljen i video-most Beograd — Sankt Peterburg, tokom koga će izdavači, pisci, bibliotekari razmatrati niz važnih pitanja iz oblasti književnosti.
Prema rečima Nadežde Kuščenkove, u planu je organizacija okruglog stola o pitanjima prevoda sa ruskog na srpski jezik i obrnuto, na kome će učestvovati Udruženje njiževnih prevodilaca Srbije, Udruženje pisaca i Srpski PEN centar, Udruženje bibliotekara Srbije, Agencije za zaštitu autorskih prava, predstavnici Ruskog centra za nauku i kulturu u Beogradu.
Institut za prevođenje, istakla je Kuščenkova, predstaviće svoj grant-program podrške prevođenju, održaće seminar za prevodioce, a kao rezultat zajedničkog srpsko-ruskog rada predstaviće prvu knjigu iz serije „Srpska reč“ pod nazivom „Uhvati zvezdu padalicu: Antologija savremene srpske priče“, koju je 2015. godine objavio izdavač Centar knjige Rudomino.
Natalija Naročnickaja, koja otvara Sajam, kao direktor Fondacije za istorijsku perspektivu, predstaviće na Sajmu seriju knjiga o istoriji srpsko-ruskih odnosa.
Pred Rusije, na sajmu učestvuju izdavači iz Angole, Belorusije, Bosne i Hercegovine, Brazila, Velike Britanije, Indije, Irana, Italije, Japana, Kine, Nemačke, Rumunije, Slovenije, Francuske, Hrvatske, Holandije, Španije, Crne Gore i mnogih drugih zemala. Među brojnim inostranim gostima biće i: Stiven Votson (Velika Britanija), Sven Peters (Holandija), Jan Sonenegor Henrik i Jul Jensen (Danska), Dimitri Verhulst (Belgija), Olga Slavnikova (Rusija), Joana Prvulesku (Rumunija), Aleksandar Sekulov (Bugarska), Dragan Markovina (Hrvatska), Sergej Lukjanjenko (Kazahstan), Mihailo Popović (Austrija), Miha Macini (Slovenija), Vele Smilevski, Rade Siljan, Blaže Minevski (Makedonija), EUNIK — Mreža instituta kulture zemalja Evropske unije.
Instituti i kulturni centri iz zemala Evropske unije predstaviće, na zajedničkom izlagačkom prostoru, mogućnosti kulturne saradnje, obrazovanja i stručnog usavršavanja u zemljama Evropske unije.
Svečano otvaranje sajma zakazano je za 25. oktobar u 18 časova u Hali 2 Beogradskog sajma.
