Blokadu Krima je smislio Mustafa Džemilev, koji je stajao na čelu Medžilisa. Njegovu inicijativu je podržao „Desni sektor“ i čitav niz drugih rusofobskih organizacija. Prestale su isporuke ukrajinske robe, što je bilo kompenzovano ruskim isporukama. Time su pompezne izjave Džemileva da „okupatori moraju skupo da plate za Krim“ pale u vodu.
Pomoć je između ostalog stigla odande odakle nije bila očekivana. Prve isporuke hrane na poluostrvo je počela Turska, piše časopis „Vzgljad“. Upravo ona država koja je decenijama moralno i materijalno podržavala Medžilis. Iz perspektive tržišne ekonomije, sve je logično: ako se negde pojavio deficit, taj manjak mora neko da popuni.
Od Turske su u Kijevu očekivali razumevanje. Ali zvanična Ankara veoma retko deli biznis i politiku, ne dozvoljavajući da jedno drugom smetaju. Politička trvenja ne dovode do prekida realizacije biznis projekata.
Štaviše, turske vlasti u razgovoru sa ruskim diplomatama posebno podvlače da zastoj u izgradnji „Turskog toka“ nije u vezi sa političkim nesuglasicama ovih država. Turska nije Bugarska i neće nanositi štetu svojim građanima odbijajući status tranzitne države, ali ni prihoda koji mogu biti ostvareni uz ovaj status. Sirija je Sirija, Krim je Krim, a novac je novac.
Zato će Turska i dalje razvijati ekonomske odnose sa Rusijom i Krimom kao svojim sastavnim delom. Ovde nema ničeg kardinalno novog. Na sličan način Turska posluje i sa Gruzijom, ali i Abhazijom, bez obzira što zvanični Tbilisi brani strancima da vode bilo kakve poslove sa Suhumijem.
Postavši prva i jedina strana država koja šalje svoje proizvode na Krim, Turska takođe može da postane i prva država koja će organizovati direktne avionske letove iz Simferopolja. Osim toga, u ovom trenutku vlasti Krima pred sobom imaju 21 investicioni projekat turskih biznismena, ukupne vrednosti od pola milijarde dolara.
Valja pomenuti da nije Turska jedina koja dolazi na rusko poluostrvo. „Bajkalbanka“ je 20.oktobra počela emisiju platnih kartica kineskog sistema Junionpej (UnionPay). U skorije vreme Krim će posetiti delegacija iz Indije. Planira se razvoj saradnje u oblasti mašinogradnje, farmacije, poljoprivrede, turizma, informacione tehnologije.
Kerčenskim moreuzom plove brodovi koje je Rusija iznajmila od Grčke — članice EU, koja bi kao takva trebalo pravno da poštuje antiruske sankcije. Ipak, Atina izgleda ima svoj stav povodom toga.
Bez obzira na izjave o „izolaciji Rusije“, većinu svetskih država zapravo ne zanima čija će se zastava vijoriti nad Krimom. Tu nema nikakve podrške Moskvi ili prezira prema Kijevu, jednostavno tako funkcionišu međunarodna politika i ekonomija. Ako sutra Katalonija i Škotska dobiju nezavisnost od Španije i Britanije, čak i najbolji prijatelji Londona i Madrida će sarađivati sa Barselonom i Edinburgom. To jednostavno tako ide.
