U suštini, kaže poslanik opozicione partije iz turskog mediteranskog regiona Hataj, koji se graniči sa Sirijom, da je do jačanja Islamske države i Nusra fronta došlo upravo zahvaljujući takozvanoj umerenoj opoziciji.
Kako kaže, Turska ne pruža direktnu podršku Islamskoj državi, ali ona otvoreno dostavlja oružje „Slobodnoj sirijskoj armiji“, a ona pak prodaje isto to oružje militantima ID ili Nusra frontu. Isto to rade i Katar i Saudisjka Arabija.
Zapadne države takođe upućuju pomoć „umerenoj“ opoziciji, koja potom šalje oružje radikalnim islamskim grupama, kaže on i ističe da se na ovoj trgovini zarađuje veliki novac.
„Rat u Siriji traje već 5 godina, jer se džihadistima putem „umerene“ opozicije dotura oružje i oprema. U Siriji sada nema te umerene opozicije“, zaključuje bivši poslanik.
Inače, smatra se da „umerenu opoziciju“ predstavljaju sirijski građani koji se ne pridržavaju šerijatskih zakona. Ali, takvih grupacija trenutno nema. Najmanje polovinu svih militanata u Siriji čine inostrani građani, plaćenici.
Zvanična Ankara obaveštena o delovanju terorista
Ediboglu je, govoreći o konkretnim primerima ukazivanja pomoći i slanja oružja militantima ID i al Nusri dodao i da je Turska vlada obaveštena o isporukama oružja teroristima.
„Već dve godine preko teritorije Turske teretni kamioni iz Katara i Saudijske Arabije prevoze oružje do prelaza na granici sa Sirijom. Svaki dan se preveze po nekoliko šlepera. Kada sam samostalno želeo da se bliže upoznam sa detaljima tranzita oružja, jedan od vozača šlepera mi je priznao da za ove vožnje dobija dosta novca, što je veoma isplativo u sred krize“, naglašava on.
Sa druge strane tursko-sirijske granice nalazi se region koji kontrolišu militanti ID. Sve oružje koje je upućeno „umerenoj opoziciji“ a ide preko ovog regiona, zapravo automatski završava u rukama ID.
Komanda militanata beži u Tursku od ruskih aviona
Bivši poslanik Republikanske narodne stranke je dodao se najveći deo komandnog sastava militanata sad nalazi u Turskoj, jer oni nisu više tako bezbedni u Siriji:
„Praktično sva viša komanda se sada nalazi u Turskoj. Povremeno oni prelaze u Siriju, ali se uvek vrate. Deo militanata takođe živi u Turskoj. Pogranične teritorije su se već odavno pretvorile u tranzitne zone džihadista. Oni dolaze, odmore se u Turskoj i odlaze ponovo u Siriju da ratuju. U našem regionu Hataj ima osam nezvaničnih prelaza. Na tim mestima je čak obnovljen asfalt, kako bi prelaz bio što jednostavniji za šlepere“, ističe on.
Po rečima Ediboglua, svakodnevno u luku Iskenderuna, na aerodrom i autobusku stanicu Hataj stižu stotine terorista, koji prelaze granicu sa Sirijom.
„Bez obzira što su vlasti Turske obaveštene, ništa se ne čini kako bi se ovo zaustavilo. Konkretno, na aerodromu Hataj nesmetano radi privatni avio-prevoznik čiji je vlasnik jedna katarska firma. Nedeljno, oni obave do 14 letova, prevozeći teroriste iz Meke, Džede i Medine u Hataj. Ovde je vrlo indikativno to što avioni ove kompanije sleću samo u Hataj, a dalje teroristi u Siriju putuju autobusima. U luku Iskendruna ribarskim brodovima takođe dolaze teroristi“, ističe on.
Mehmet Ali Ediboglu kaže da se džihadisti koji beže od bombi ruskih lovaca skrivaju u Turskoj.
Mnogi militanti žive u iznajmljenom smeštaju u turskim pograničnim gradovima.
„U provinciji Jailadagi, blizu sirijske granice, nalazi se region Bajirbudžak gde stanuje mnogo terorista poreklom iz Čečenije i drugih kavkaskih republika. Dolaze i sa porodicama i deluje da nemaju nameru uskoro da se vrate kućama. Ovakva situacija, naravno, predstavlja pretnju za bezbednost Turske. Postoje mnogo razloga da se veruje da teroristički napadi poput onog koji se dogodio u Ankari mogu biti ponovljeni u drugim gradovima“, zaključuje Ediboglu.
