Nova epizoda u destabilizaciji Bliskog istoka dogodila se u subotu u Ankari, kada je u samoubilačkom napadu ubijeno, prema još nepotpunim zvaničnim podacima, 97 osoba i povređeno više od petsto.
Dve kamikaze su aktivirale pet kilograma eksploziva „obogaćenog“ metalnim kuglicama koje su povećale razornu moć.
Bombe su eksplodirale ispred glavne železničke stanice, gde se okupilo oko 10.000 pristalica opozicionih partija na demonstracijama protiv Vlade u Ankari.
Odmah posle napada, turske vlasti su iznele tezu o mogućim počiniocima i uperile prstom na Kurde iz Radničke partije Kurdistana (PKK) koja je za Ankaru teroristička organizacija, kao i na opozicione revolucionarne levičarske partije i Islamsku državu.
Teza o Kurdima je malo verovatna pošto je PKK svoje napade uvek usmeravala na jasne mete, vojsku, policiju i državne predstavnike. Uzvraćajući na optužbe, predsednik kurdske Narodne demokratske partije Selahatin Demirtaš optužio je vlast u Ankari da stoji iza atentata. Ali operativni model napada — kamikaze koje nasumice aktiviraju eksploziv ne birajući žrtve — ukazuje da su u pitanju džihadisti koji pod kontrolom drže trećinu iračke i polovinu sirijske teritorije.
Pripadnici Islamske države ne praštaju turskom premijeru Redžepu Erdoganu što se okrenuo protiv njih nakon što su bili na istoj strani u zajedničkoj borbi protiv predsednika Bašara el Asada i Kurda u Siriji. Terorističkim napadom postižu dvostruki cilj — da nanesu udarac Kurdima i izazovu haos u Turskoj koja je postala neprijatelj.
Prvi rezultati istrage potvrđuju ovu tezu. Isti eksploziv je upotrebljen tokom sličnog napada džihadista u julu na jugoistoku zemlje, nedaleko od kurdskog grada Kobane u Siriji. Kurdi u ovoj susednoj zemlji pružaju snažan otpor zloglasnoj organizaciji, a Kobane je poprište okršaja i simbol njihovog otpora. Kurdi su optužili Ankaru da stoji iza ovog masakra u kome je poginula 31 osoba, i krenuli su u borbu protiv turskih vlasti. U Tursku je dugo upirano prstom da pasivno pomaže Islamskoj državi u borbi protiv Kurda, puštajući da kroz njenu teritoriju do Sirije nesmetano prolaze džihadisti iz celog sveta.
„Stav Ankare je bio zamagljen“, kaže za Sputnjik Dušan Spasojević, bivši ambasador Srbije u Turskoj. Potpredsednik SAD Džo Bajden je doveo direktno u vezu Redžepa Erdogana sa podrškom Al Nusri, organizaciji bliskoj Al Kaidi, za koju je rekao da se naoružava sa turske teritorije.
Turska, članica NATO-a, priključila se 23. jula koaliciji na čelu sa SAD koja godinu dana bezuspešno bombarduje položaje Islamske države. Optužena je, međutim, da pod plaštom borbe protiv džihadista u Siriji zapravo bombarduje položaje PKK.
Rat u Siriji se proširio i na Tursku, koja je jedan od glavnih aktera, ali i žrtva.
„Turska je imala oko dva miliona izbeglica iz Sirije. Na kurdskom pitanju oseća posledice sirijske krize. Ovaj bombaški napad je mešavina spoljnih uticaja i unutrašnje nestabilnosti koje postoje u Turskoj od početka“, ocenjuje Spasojević.
Masakr u Ankari bi mogao da ozbiljno uzdrma osetljivu političku ravnotežu na turskoj političkoj sceni uoči parlamentarnih izbora 1. novembra.
