„Nema nikakve sumnje da Lukašenko čvrsto drži vlast i da zna kako se upravlja državom. Reč je o jednom od najiskusnijih lidera, bar u ovom delu Evroazije. On je i vrlo lukav političar koji ima prirodni pogled na politička, ekonomska i društvena pitanja, i otuda ne čudi što tako dugo vlada“, kaže Đukić za Sputnjik.
Diktator ili prosvećeni lider?
Iako ga u Americi i EU vide kao poslednjeg evropskog diktatora, veliki je broj onih koji u Lukašenku prepoznaju jednu vrstu prosvećenog vladara, koji pokušava da svoj narod oformi u naciju, da prvi put oformi Belorusku državu i da pritom preskoči neke istorijske etape u tom razvoju, objašnjava srpski diplomata. Prema njegovom mišljenju, Lukašenku više pristaje ova druga ocena, jer je od Belorusije napravio vrlo uzornu i uređenu zemlju.
„Lukašenko se, za razliku od mnogih postsocijalističkih lidera, nije upecao na udicu neoliberalizma i antiruske euforije. Na vlast je došao 1994. godine na proruskoj platformi, koja i danas predstavlja fundament njegove vlasti, bez obzira na pojedina iskakanja i velike sumnje da će tu platformu napustiti“, ističe Đukić.
Mudre političke odluke
Broj onih koji se ne slažu sa Lukašenkovom politikom je veoma mali. Opozicija je praktično razbijena, a šef Belorusije je smatra izdajničkom jer se najvećim delom finansira spolja.
„Iako na Zapadu Lukašenko ne uživa poseban glas, on je u poslednje vreme napravio vrlo dobre poteze, naročito kada je reč o mirovnom procesu u Ukrajini. Tu je zaradio jako veliki kredit, ne samo kod Ukrajine i Rusije, već i kod Zapada, pa vidimo radikalno poboljšanje odnosa sa EU i zapadnim zemljama“, ističe Đukić.
Podrška naroda
Đukić smatra da Lukašenkov pristup rešavanju problema svakom državniku treba da služi kao primer, bez obzira da li mu je ovaj političar simpatičan ili ne.
„On je pred izbore rekao — spreman sam i na radikalne reforme, koje podrazumevaju privatizaciju svega i svačega, ako ste vi spremni za to. U tom slučaju, dajte da razgovaramo, da idemo na referendum. Za krupne odluke on se zaista konsultuje sa narodom i tu crpi svoju vlast, jer svoje odluke temelji na podršci naroda“, ističe Đukić.
Porodična srebrnina se ne prodaje
Drugi stub Lukašenkove politike leži u tome da nije prihvatio da se sve pošto-poto liberalizuje i proda u bescenje, objašnjava Đukić. Predsednik Belorusije ima filozofiju koju uporno brani svih ovih godina — da to što je državno mora i da ostane državno, i da treba pokušati na sve načine da se od toga stvori rentabilna proizvodnja, kaže naš sagovornik i dodaje da je Lukašenko dopustio privatnoj inicijativi da se maksimalno razvija, ali uz strogo čuvanje državne imovine. Primer je beloruski traktor koji je nekada bio jako loš, po kvalitetu i tehničkim osobinama, a sada je postao — svetski.
„Logika mu je vrlo ispravna: da se ono što donosi profit, što je ’porodična srebrnina‘, nikad ne prodaje. Ono što nije rentabilno, prodaje se ili se pravi partnerstvo sa privatnim sektorom. U tome je tajna održavanja njegovog, neki bi rekli hibridnog sistema — između neoliberalnog poretka i državnog socijalizma“, ističe Đukić.
Dobri primeri državničke prakse
Tokom sedmogodišnjeg boravka u Minsku, srpski diplomata bio je svedok dobrih primera državničke prakse.
Sistem obrazovanja je, prema njegovim rečima, vrlo patriotski i tradicionalan, sa daleko manje problema nego u Srbiji i čak tri puta više nastavnog osoblja.
„Dok mi u svakom sektoru imamo višak zaposlenih, logika Lukašenkovog sistema jeste puna zaposlenost. On se rukovodi time da svima treba dati određenu platu, a ne terati ih na ulicu, na biroe za zapošljavanje, socijalne kazane i davanja“, ističe naš sagovornik.
Zdravstveni sistem je uređeniji, a liste čekanja na preglede i operacije, svojstvene Srbiji, za Belorusiju su nepojmljive.
„Ne mogu reći da tamo sve sija, ali je nivo zdravstvenog sistema u celini viši, a država više garantuje i pacijentima i zdravstvenim radnicima. Oni tamo ne strepe da će sutra ostati bez posla“, ističe Đukić.
Život u Belorusiji daleko je spokojniji, sa mnogo manje stresa, objašnjava naš sagovornik. Iako prosečna plata nije velika, standard je bolji od srpskog jer su benzin, gas, struja i komunalije daleko jeftiniji.
Kultura čistoće
Srpski diplomata kaže da je, došavši iz Beograda, bio šokiran redom i čistoćom beloruske prestonice. Minsk blista, objašnjava Đukić, na ulicama nema čak ni opuška. Ako bi neki grafit i bio ispisan na fasadama, istog dana bio bi prefarban od strane domara, stanara ili komunalnog sektora.
„Belorusi su mi rekli — ne morate biti bogati da biste bili čisti. Dovoljno je da imate sapun, metlu i da negujete kulturu čistoće. Nisam siguran da stepen čistoće i reda koji tamo vlada mi možemo da dostignemo“, naglašava naš sagovornik.
Belorusi su dobri poslovni partneri, ali i tvrdi pregovarači, navodi srpski diplomata. Srbe vole, a osećaj prijateljstva prema našem narodu kod njih je iskonski, iskren i bratski.
