Obama je istovremeno izrazio uverenje da sankcije Rusiji povodom situacije u Ukrajini ne označavaju povratak vremenu hladnog rata i da SAD ne žele izolaciju Rusije.
Svoj nastup, koji je znatno premašio ograničenje od 15 minuta, Obama je počeo govoreći o važnosti uloge UN u građenju savremenih međunarodnih odnosa i podršci svetskom poretku. Lider SAD, koje su stalna članica Saveta bezbednosti UN ni reči nije rekao o mogućem reformisanju struktura organizacije, koje predlaže niz zemalja.
Američki predsednik je potom rekao da su mu poznate realne i potencijalne pretnje koje stoje pred njegovom zemljom. Među njima su „rastuća Kina“ i „Rusija koja se uzdiže“.
„Naša zemlja ima moćne oružane snage i mi ne usporavamo na planu zaštite svojih saveznika, prijatelja, jednostranom primenom sile onda kada je to potrebno“, upozorio je Obama.
Kao primer neophodnosti mirnog rešavanja konflikata, Obama je naveo situaciju na Krimu i u Ukrajini. On je naveo da SAD imaju malo ekonomskih interesa u toj zemlji, ali da one ne mogu da „stoje po strani kada se grubo narušavaju suverenitet i teritorijalna celovitost zemlje“.
Prema njegovim rečima, kao rezultat delovanja Rusije „žitelji Ukrajine sada više nego ikada žele da budu povezani s Evropom umesto s Rusijom“. Istovremeno, uveren je Obama, ako bi Ruska Federacija izabrala diplomatski put u odnosima s Ukrajinom i međunarodnom zajednicom, bolje bi služila sopstvenim interesima. Predsednik nije govorio o mogućim novim sankcijama Rusiji. On je naveo da „SAD ne žele izolaciju Rusije“ nego naprotiv, „jaku Rusiju koja radi s nama kako bi ojačala međunarodni sistem“.
O perspektivama rešavanja konflikta u Ukrajini i ispunjavanju Minskog sporazuma lider SAD nije govorio.
U istom miroljubivom tonu Obama je pozvao Kinu da rešava teritorijalne sporove sa susedima i ponovo izjavio da je spreman da nastavi normalizaciju odnosa s Kubom.
Pominjući pozitivan doprinos Rusije i Kine rešavanju sirijskog nuklearnog problema, Obama je prešao na glavnu temu — rešavanje krize u Siriji, u kojoj se već pet godina vodi građanski rat. Lider SAD je izjavio da je ostavka predsednika te zemlje Bašara Asada, kog je nazvao tiraninom, neophodna.
„Realnost zahteva da napravimo kompromis kako bismo prekinuli oružane sukobe. Ali realnost traži da se realizuje prelazna organizovana faza od Asada ka novom lideru s inkluzivnom vladom“, rekao je on.
Ova poruka bila je upućena pre svega Rusiji i Iranu, koji su protiv hitne ostavke Asada. Obama je, međutim, istakao da je spreman za saradnju s Moskvom i Teheranom u rešavanju sukoba.
On je naveo da problem Sirije nije problem jedne nacije nego celog čovečanstva. Obama je dodao da iz situacije u Libiji cela međunarodna zajednica treba da izvuče zaključke.
„Pomagaćemo legitimnoj libijskoj vladi jer je ona pozvana da ujedini zemlju. Ali treba da priznamo da treba da radimo efikasnije u budućnosti kako bi međunarodna zajednica stvorila mogućnosti da pomogne državama koje su u nevolji pre nego što se raspadnu“, rekao je Obama.
Predsednik SAD Barak Obama nazvao je Rusiju i Kinu potencijalnim izazovima SAD.
„Naša ekonomija raste, naša vojska se uglavnom vratila iz Iraka i Avganistana, ali vidimo debate o ulozi Amerike u svetu — o tome šta znači snaga koja određuje opoziciju svih neprijatelja, pretpostavljenih protivnika, rastuće Kine ili Rusije koja se oporavlja“, izjavio je Obama tokom nastupa na Generalnoj skupštini UN.
„Kao predsednik SAD upoznat sam s opasnostima s kojima se suočavamo“, dodao je on.
Obama je, ipak, naveo da su Rusija i Kina imale značajnu ulogu u rešavanju nuklearnog problema Irana.
„Tokom dve godine SAD su zajedno s partnerima, uključujući Rusiju i Kinu, radile na veoma složenim pregovorima. Dobili smo dugoročni, sveobuhvatni sporazum, po kojem Iran ne može da dobije nuklearno oružje, ali ima pristup miroljubivoj nuklearnoj energiji. Ako to bude realizovano, zabrana nuklearnog oružja će biti pojačana, opasni rat neće biti moguć, a naš svet će biti bezbedniji“, rekao je Obama.
Obama je takođe izjavio da sirijski lider Bašar el Asad treba da preda vlast novom lideru i dodao da međunarodna zajednica zajedno treba da se bori protiv organizacije Islamska država. On je izjavio da je Vašington spreman da radi s drugim nacijama u cilju rešavanja konflikta u Siriji.
„SAD su spremne da rade s drugim nacijama, uključujući Rusiju i Iran, kako bismo rešili konflikt“, rekao je Obama.
Govoreći o situaciji u Ukrajini, Obama je naveo da se SAD zalaže za diplomatske pregovore te zemlje s Rusijom. On je dodao da sankcije protiv Ruske Federacije ne znače povratak hladnom ratu.
„Ukrajinska kriza je osnova za sankcije koje su SAD uvele Rusiji — to nije želja da se vratimo hladnom ratu“, rekao je američki predsednik.