Napustio je vojsku SAD zbog povrede leđa tokom padobranskog skoka. Posle oporavka, na 30. rođendan, Džoš Klifords prodao je sve što ima, uzeo novac od osiguranja i otišao na put oko sveta. U Evropi je poslednjih pet meseci. Prve migrante upoznao je u Italiji, došli su iz Afrike, bili su mu veoma zanimljivi, govore engleski, francuski, bilo je lako da sa njima komunicira. Shvatio je, kaže, da nisu toliko strašni kako prenose mediji u Americi, koje uređuju Nemci i Poljaci. Odlučio je da pomogne.
„Proveo sam nedelju dana u Berlinu pokušavajući da volontiram u nekoj organizaciji. Probao sam u deset, ali mi nisu dozvolili čak ni da odnesem hranu ljudima koji nemaju šta da jedu, zato što nemam pasoš Evropske unije. Zato sam došao u Srbiju, ovde mi niko nije rekao da ne smem da nahranim gladne“, kaže Džoš za Sputnjik.
Raduje ga činjenica da vlada Srbije pomaže migrantima mnogo bolje nego u drugim zemljama u kojima je bio, posebno u Mađarskoj, gde ih, kako kaže, ne tretiraju kao ljude, i čak fizički povređuju.
„Kriva je EU zato što godinama ignoriše problem, o svemu se odlučuje u Belgiji, a zapravo u Nemačkoj, ne žele da se suoče sa problemom. Grčka, Španija, Portugalija, Italija, oni su im uvek zadavali finansijske nevolje, nisu želeli da pričaju sa njima o tome, a sada kada su svi ovi ljudi došli, kažu, dođavola, šta da radimo“, primećuje mladić.
Mladi Amerikanac živi u jednom beogradskom hostelu. U toku je registracija njegove humanitarne neprofitne organizacije u Americi. Otvorio je stranicu na Fejsbuku. Iako nema mnogo prijatelja, za samo četiri dana prikupio je 1.500 dolara. Plan je da do polovine decembra skupi 25 hiljada jer, kako kaže, kada dođe zima ljudima će zaista biti potrebna pomoć. Uskoro se vraća u Kaliforniju, ali samo da donese svoje stvari. Tamo ga čeka majka koja predaje engleski i brat koji kao lekar radi za NBA.
„Sada su veoma ponosni i srećni, a bili su veoma zabrinuti. Mnogi ljudi u SAD misle da su izbeglice ID i plaše se da će mi odseći glavu. Kažem im da su veće šanse da to uradi neki Evropljanin. Mediji u Americi prestavljaju migrante kao nezahvalne: date im hranu, a oni vam je prospu u lice, samo žele da naprave haos u Evropi. Mediji se uglavnom bave antiruskom propagandom, a ne krizom u Evropi“, kaže uz osmeh Džoš.
Dodaje da je pročitao članak u kome Nemci brinu da ih migranti lažu da nisu iz Sirije, i kaže da je to prirodno, kada samo njih primaju.
„I ja bih tako uradio. Svi članci u evropskim novinama govore o tome koliko su migranti nezahvalni i kako ostavljaju smeće za sobom. Razumem ih, ako treba da se provučete preko granice, uzmete samo ono što možete poneti, a ostalo morate da ostavite. U Evropi se svakog leta održava stotine muzičkih festivala, mladi se drogiraju, potroše mnogo novca i ostave mnogo više smeća za sobom nego izbeglice, a za to niko ne brine“, primećuje Džoš.
Kaže da je izbeglicama jako teško da shvate da im pomaže Amerikanac koji nije musliman, posebno Iračani i Avganistanci koji mu prigovaraju da je njegova zemlja uništila njihove. Čak su rekli da mu, zato što mu je majka Jevrejka, ne bi pomogli da je u njihovoj zemlji. Nakon što im je pomogao da pređu granicu, javili su se iz Nemačke i obećali da će, kada dobiju dokumente, doći da mu pomognu, jer su vrlo zahvalni na svemu što je učinio za njih.
„Objasnio sam im da ja nisam ništa loše uradio, bio sam protiv svih tih ratova, kao mnogi Amerikanci. Ne možeš kontrolisati svoju vladu. Ipak, 1.500 dolara donacija za četiri dana to potvrđuje. I njima je teško da daju novac. I moja zemlja ima puno problema“, kaže on.
Svestan je bojazni da će migranti islamizirati Evropu, ne veruje da će se to desiti, ali veruje da je ovo tek početak njihovog dolaska, kaže, možda će ih biti 10 miliona u narednih 5 godina.
„Ako uzmete dobrog čoveka i šamarate ga svakog dana šest meseci, on će vam sigurno vratiti. Posebno ako mu napadnete dete kada pokuša da pređe granicu. Bio sam vojnik, znam kako je kad te oduva vodeni top, kad se nagutaš suzavca. On može i da ubije dete. Možemo da uradimo samo dve stvari, da im pomognemo da se integrišu, ili da uradimo ono što rade Mađari, da podignemo zid i na njih bacimo suzavac. I tako se prave teroristi“, zaključuje zabrinuti Džoš.