Briselske nazovi tehnokrate, koje zapletene u eksel tabele prosipaju rešenja upravljanja svima koji su iza avlije od 28 zemalja, ponašaju se neuporedivo gore nego srpski šalterski službenici. Naime, oni već mesecima pred očima celog sveta prebacuju odgovornost sa jednih na druge, žale se na sistem i Boga, i ponešto notiraju dok čekaju da provri voda za kafu. Za sve to vreme, izbeglice koje nesmanjeno dolaze preko Grčke i Italije proživljavaju veću torturu nego onaj građanin koji satima čeka u redu, a onda kad napokon dođe na šalter mora da se sagne i govori kroz maleni otvor. Izbeglice čak i ne govore, tačnije ne daju im da progovore.
Razrušili su im domove, uskratili pravo na miran san, a sad neće da priznaju da im brutalno kradu budućnost. Svima je postalo jasno da svaka konferencija, okrugli sto ili radna grupa koju sazovu tamošnji činovnici znači samo jedno: mi nemamo pojma kako ovo da rešimo. Ali, malo ćemo da se zamajavamo i mnogo više vas da zamajavamo.
Previti tabane je ljudski
Srbija se — kako vlast, tako i građani i opozicija — ponela izvorno hrišćanski, naprosto čovečanski i izbeglima pomaže koliko god može. Evropa, ta velika mama čiji aparatčici znaju da izdaju oštra saopštenja ako se negde na prostoru Balkana, a pogotovu Srbije, pobiju i dva vrapca u pesku — sad neće da prizna da ne zna kako da se izvuče iz pravila koje je sama propisala. Ni sto spinova ne pomaže ako je očigledno da odbijanjem azila izbeglicama kršite sopstvene zakone, ali i norme ponašanja koje namećete drugima.
Pisali smo da je kota odbrane Nemačke pomerena na Horgoš i Batrovce, a sve pitajući se: šta sprečava Grčku, Bugarsku, Hrvatsku, Sloveniju, Slovačku i ponajviše Mađarsku da samo puste izbeglice ka onima koji su ih onomad pozvali da dođu? Ko ih ometa da izbeglicama previju tabane i okrepe ih na putu za Nemačku, pa taman hrvatski premijer Zoran Milanović sve ove države nazvao običnim koridorom, kako pre neki dan okarakterisa Srbiju.
Silne novce je Mađarska, a pre nje Bugarska, potrošila na dizanje zidova, Hrvatska napravi problem kako Srbiji tako i sopstvenim kompanijama, a sve je moglo da bude rešeno jednom rečju: prođite. Tako je samo rekla Srbija. I Italija.
Berlinski proboj „minama“ popločan
Međutim, očito neko ne želi da oni prođu. Ili bar ne želi da izbeglice u tolikom broju prođu.
„Čak i ako nekim čudom uspemo sutra rešiti sirijski problem, Libija će ostati otvoren i nekontrolisan koridor za Evropu, barem dok ne uspemo onde ponovno izgraditi državu. A iza Libije postoji cela Afrika“, reče Federika Mogerini, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku, sugerišući da će se EU i dalje suočavati sa velikim prilivom izbeglica.
Dakle, kvaka je baš u ovome. U velikom broju izbeglica koji bi nekako morao da bude zaustavljen.
Logika kaže da ako u Siriji čuju kako njihovi sunarodnici sasvim lagodno prolaze i dolaze do Berlina, onda će krenuti daleko više njih nego kad čuju da na tom berlinskom proboju ima previše „mina“ i svakojakih prepreka. Bilo koje drugo rešenje izazvaće domino efekat, prvo onih sa zaraćenih, a potom i onih sa mirnih ali siromašnih i besperspektivnih područja.
„Dopisnik Bi-Bi-Sija je upotrebio zgodno poređenje sukoba Hrvatske i Srbije sa školom i EU kao učiteljicom. No, EU je ovde zapravo onaj što deci ispred škole — prodaje ciglu“, napisao je na svom tviter nalogu reditelj Srđan Dragojević. Ovo „prodao mu je ciglu“ je slobodan prevod i kolokvijalni govor za prodaju u kojoj kupac ne dobija ništa. Ili dobija nešto loše, bofle robu.
Valjda je zato EU, raspravljajući o raspodeli 120.000 izbeglica (a samo preko Srbije ih je do sada prešlo preko 170.000), u zaključcima dodala da će ojačati i odbranu granica. Od koga? Od čega? Zašto?
Pa zar Evropska unija nije nastala na ideji brisanja granica? Zar njena preteča, Evropska ekonomska zajednica, nije nastala na ideji brisanja ekonomskih granica. Zar nije Nemačka baš ta kojoj najviše odgovara slobodan protok ljudi i roba? Da, odgovara joj, ali dok protiče njena roba i dok njena ekonomija beleži daleko veće amplitude rasta kad je u sklopu EU. Ali ako to neko pokuša da naruši, onda im to ne odgovara.
Kažu da Viktor Orban i Zoran Milanović jednim delom postupaju kako postupaju u strahu od desničarskog HDZ-a u Hrvatskoj, odnosno partije Jabik u Mađarskoj, ali se čini da ništa raširenijih ruku ni Nemci ni ostali narodi u Evropi ne čekaju Sirijce. Izgleda da je i mađarskom premijeru Viktoru Orbanu puklo trpilo pa poslednjih dana ponavlja da ako je njegova bodljikava žica toliki problem, oni mogu i da puste izbeglice. Orbanovo ponavljanje nije pogrešno čitati i kao upozorenje.
Ako Orban napokon postupi kao Srbija, onda pred napaćenim ljudima sa Bliskog istoka i Afrike ostaje samo nevidljivi ali višestruko poduprt zid Angele Merkel. Višemesečno evropsko nečinjenje može da znači da Evropa neće izbeglice. Samo to još niko neće i ne sme da kaže. A to opet znači i da će Nemačka morati dodatno da armira zid sopstvene odbrane. Koji će izbegli moći i da pipnu. Plakanje im pomoći ne može, jer takav Angelin zid izbegličkim suzama ne veruje.
