On je rekao da se toliki broj ljudi, žena i dece očekuje s obzirom da Makedonija i Grčka bukvalno propuštaju sve koji su kod njih, jer će uskoro Mađari pooštriti zakon.
Stanković je naveo da je trenutno u Preševu oko 2.000 ljudi, a da je njih još oko 1.000 iz kampa u Miratovcu krenulo ka prihvatnom centru.
Stanković je upozorio i da hladno vreme i kiša stvaraju dodatne probleme, kako zbog smeštaja, tako i zbog transporta.
U Prihvatnom centru trenutno je 500 osoba, a na ulici njih oko 1.500, rekao je Stanković, dodavši da je juče kroz Preševo prošlo oko 4.500 ljudi, žena i dece.
On je naglasio da sve nadležne službe rade punim kapacitetima ukazavši da je zbog kiše koja stvara blato otežan i prevoz izbeglica iz Miratovačkog polja do Preševa.
U Preševu je 8. jula otvoren Centar za privremeni prihvat i smeštaj izbeglica u kome se oni registruju.
Šta god da se desi bezbednost neće biti ugrožena
Stanković je izjavio i da bezbednost na području tih opština neće biti ugrožena i ukoliko deo lokalnih Albanaca sutra formira zajednicu albanskih opština.
Stanković nije želeo da komentariše mogućnost formiranja te zajednice, dodavši da će sačekati sa izjavama o tom pitanju kako bi video šta će se desiti.
On je rekao i da od sedam političkih partija lokalnih Albanaca, četiri podržavaju tu ideju, dok se tri protive.
Stanković je dodao i da je inicijator sutrašnjeg skupa predsednik Nacionalnog saveta Albanaca Jonuz Musliju. Šef Koordinacionog tela je dodao da policija, koliko je njemu poznato, taj skup nije zabranila.
On je rekao da je za sutra u Preševu najavljen i drugi skup, koji će organizovati predstavnici albanskih političkih partija, koji se protive inicijativi Jonuza Muslijua.
Stanković je rekao i da će država omogućiti, u skladu sa Ustavom i zakonima, sva prava svim nacionalnim manjinama uključujući i albansku, kao i da, u slučaju da oni prekrše Ustav i zakone, odgovor neće biti agresivan, već u skladu sa pozitivnim pravnim odredbama.
Stanković je napomenuo i da je Koordinaciono telo u redovnim kontaktima sa predstavnicima Međunarodne zajednice i da niko od njih nije ni napomenuo da podržava ideju o formiranju te asocijacije.
On je odbacio svaku mogućnost poistovećivanja Zajednice srpskih opština na Kosovu sa zajednicom albanskih opština na jugu Srbije, istakavši da tokom brojnih razgovora u Briselu — Preševo, Bujanovac i Međveđa uopšte nisu ni pominjani.
Stanković je rekao da se najava osnivanja zajednice albanskih opština može tumačiti i kao predizborna aktivnost, naglasivši da „je situacija stabilna i da šta god da se desi sutra u Preševu, bezbednost neće biti ugrožena“.
Stanković je naveo i da su se u medijima prethodnih dana mogle čuti razne izjave albanskih političkih lidera, dodavši da Koordinaciono telo uprkos tome svakodnevno sarađuje sa lokalnim vlastima.
On je kao primer naveo jučerašnju posetu diplomata Privremenom centru za izbeglice u Preševu kada je predsednik opštine Ragmi Mustafa razgovarao sa predstavnicima srpskih nadležnih organa o zbrinjavanju izbeglica.
„Sa predsednikom opštine Bujanovac Nagibom Arifijem smo nedavno razgovarali o otvaranju zgrade Ekonomskog fakulteta, kao i o vraćanju 110 ovaca koje su preko administrativne linije sa KiM prešle na područje Bujanovca“, rekao je Stanković.
On je, osvrnuvši se na kritike albanskih političkih lidera o neispunjavanju dogovora o sedam tačaka za te tri opštine koje je Vlada Srbije usvojila u junu 2013. godine, rekao da se sa tim kasni, ali zato što su Albanci prekinuli komunikaciju.
Stanković je napomenuo i da se sa realizacijom tog plana kasnilo i zbog formiranja Vlade, ali da je osnovni problem prekid razgovora od strane političkih predstavnika Albanaca koji nisu bili zadovoljni rasporedom mreže sudova.
Inače, politički predstavnici Albanaca su više puta izražavali nezadovoljstvo, jer se plan Vlade Srbije za Preševo, Bujanovac i Medveđu iz juna 2013. godine ne sprovodi u skladu sa postignutim dogovorom.
Plan se odnosi na zastupljenost Albanaca u državnim institucijama, ekonomski oporavak, službenu upotrebu jezika, pisma i nacionalnih simbola, decentralizaciju u pravosuđu, obrazovanju, kulturi i medijima, zdravstvu i socijalnoj zaštiti i bezbednosti.
U Preševu bi sutra trebalo da bude održana sednica odbornika albanske nacionalnosti na kojoj bi kao jedna od tačaka dnevnog reda mogla da se nađe i inicijativa za formiranje asocijacije albanskih opština u Srbiji kao odgovor na Zajednicu srpskih opština na Kosovu.
Ideju o formiranju asocijacije albanskih opština aktuelizovao je krajem avgusta predsednik Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine Jonuz Musliju.
On je za agenciju „Preševa jone“ tada izjavio da „ukoliko Srbi sa severa proglase Zajednicu srpskih opština ili autonomiju, onda ćemo i mi iz Preševske doline proglasiti autonomiju sa pravom pripajanja našoj matičnoj zemlji Kosovu“.
