Da li je paraf na Zajednicu srpskih opština za Srbe na Kosovu i Metohiji trasiranje puta ka stvaranju neke zajednice albanskih opština na jugu Srbije?
Dokumenti potpisani u Briselu između Prištine i Beograda možda će odškrinuti vrata Srbije na Evropskoj uniji, ali će, izvesno, zadati nove glavobolje Beogradu, a moguće i nove uslove iz Evropske unije. Albanci sa juga Srbije Beogradu su već uputili poruke — što dobiju Srbi na Kosovu kroz ZSO, to hoće i oni.
Lideri Albanca sa juga Srbije, Jonuz Musliju i Ragmi Mustafa u razgovoru za Sputnjik na sve ovo imaju samo jedan odgovor — reciprocitet.
Musliju podseća na referendum Albanca sa juga Srbije iz 1992. godine, i takozvani „kosovski sporazum“ sa Prištinom iz 2003, ali i platformu iz 2005. godine koju su usvojile tri opštine sa juga — Bujanovac, Preševo i Medveđa.
„Imali smo sastanak, imaćemo u dogledno vreme i sednicu, a Priština i Tirana će nam pomoći u vezi sa uspostavljanjem reciprociteta. Uostalom, Evropa mora jednako da postupi — da Albanci iz Preševske doline dobiju ista prava kao i Srbi na Kosovu“, kaže Musliju „diplomatski“ izbegavši da odgovori da li je to put ka traženju autonomije za Albance na jugu Srbije.
Gledano spolja, ovo ozbiljno podseća na već viđen scenario secesije Kosova. Da li jug Srbije samo ide već utabanim stazama Prištine? Svi signali su tu.
I Priština se pozvala na referendum koji Beograd nije priznao, i oni su tražili prvo široku autonomiju, pa republiku, da bi stigli do samoproglašene, ali i od sto i nešto zemalja priznate nezavisnosti…
Musliju kaže da se neće ni pedalj odstupiti. Iste nadležnosti koje Srbi na Kosovu dobiju kroz ZSO, od školstva, preko sudstva do policije, tražiće i Albanci sa juga.
„Putarina, sudstvo, sve. Ako Srbi traže autonomiju na Kosovu, zašto ne bismo i mi?“, pita on, potvrdno odgovarajući na pitanje da li je zajednica albanskih opština, uslov juga, i za Beograd i za Zapad.
Musliju, koji je trenutno na poziciji predsednika Albanskog nacionalnog veća, a nekada se nalazio na mestu komandanta Oslobodilačke vojske Bujanovca, Preševa i Medveđe, koja je bila deo OVK, nije isključio mogućnost da, ako im se ne izađe u susret, Albanci posegnu i za nekim i drugim merama.
„Videćemo, daćemo prvo prednost diplomatiji, a posle, videćemo“, kaže on.
Naš drugi sagovornik, Ragmi Mustafa, koji je na čelu opštine Bujanovac i koji je predsednik Demokratske partije Albanaca u Preševskoj dolini, kaže da to što Albanci sa juga traže nije nešto novo i podseća da su Albanci sa juga još od početka briselskih razgovora tražili da imaju isti tretman, kao i Srbi na severu Kosova.
„Sada kad su postigli sporazum o ZSO, trebalo bi da se tim istim sporazumom obuhvati i zajednica Albanaca iz Preševske doline“, kaže on.
Mustafa kaže da su u toku razgovori sa svim liderima Albanaca sa juga i da očekuje zajedničku sednicu na kojoj bi se o tome razgovaralo.
Mustafa podseća na izjavu Edija Rame, premijera Albanije, tokom posete Beogradu i Preševu da će ista prava imati i Albanci na jugu Srbije, kao i Srbi na Kosovu, i kako kaže, ta izjava nije povučena.
„Ako su zainteresovani i premijeri Kosova i Albanije, ne postoji razlog da za njega ne bude zainteresovan i premijer Srbije. Unapređenje naših prava je samo pokazatelj većeg stepena demokratije i bliži korak Srbije ka Evropskoj uniji“, objašnjava on.
Koliko Albanca zaista živi na jugu Srbije država Srbija ne zna, jer su odbili da učestvuju u popisu 2011. godine. Prema projekciji koja je napravljena na osnovu prirodnog priraštaja i popisa iz 2002. godine broj Albanca u sve tri opštine na jugu Srbije iznosi oko 73. 000!
Politički lideri Albanaca sa juga Srbije već su se obratili skupštinama Albanije i Kosova sa zahtevom da se nađu u budžetima tih zemalja, a kosovski ministar obrazovanja Arsim Bajrami, „ponudio“ je, dan posle stavljanja potpisa na ZSO, Albancima u Preševu i Bujanovcu pomoć kosovske vlade — snabdevanje ućenika udžbenicima na albanskom jeziku.
