Za sada, naš region dao je dva kandidata — Vesnu Pusić, koju je kandidovala vlada Hrvatske i Danila Tirka, kandidata slovenačke vlade. Kao nezvanični kandidati spominju se i Bugarka Irina Bokova i slovački šef diplomatije Miroslav Lajčak, ali i bivši srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić. Kandidata iz istočne Evrope mogu da predlože i druge zemlje članice UN.
Srbija je kao neutralna zemlja možda u najosetljivijoj, a možda i u najpovoljnijoj poziciji da predstavlja Istočnu Evropu u UN, kaže bivši ministar spoljnih poslova SRJ i ambasador pri UN Vladislav Jovanović. Međutim, ona još nije isturila svog kandidata za generalnog sekretara svetske organizacije.
S obzirom da se srpska vlada još uvek ne izjašnjava po tom pitanju, izgleda da to i nije na njenom dnevnom redu. Jovanović kaže da ne zna postoji li realni interes Srbije da isturi svog kandidata i da li taj kandidat ima realne šanse da bude prihvaćen od strane drugih.
Veoma je značajno da se zemlje regiona usaglase i, ako mogu, da izađu sa jednim kandidatom, jer to jača šanse da ta osoba prođe. Međutim, u ovom trenutku u Istočnoj Evropi ima više kandidata, što otežava izbor, kaže Jovanović.
„Velike sile, pre svega stalni članovi Saveta bezbednosti imaju interes da kandidat bude i po meri njihovih shvatanja i očekivanja — da bude čovek koji će voditi računa i o njihovim interesima, pre svega Amerike koja je najuticajnija u UN“, zaključuje Jovanović.
Kada kandidat iz Istočne Evrope bude bio izdvojen kao najpogodniji, treba da prođe proceduru koja se završava izborom u Generalnoj skupštini UN, gde se bira prostom većinom.
„Međutim, vrlo je važno da kandidat dobije „blagoslov“ stalnih članica SB, pre svega Amerike. Do sada nijedan generalni sekretar nije mogao da bude izabran, a da nije stekao dovoljno američko poverenje i svi su oni bili u znaku tog poverenja koje im je Amerika poklanjala“, kaže Jovanović.
Jovanović navodi primer Butrosa Galija, koji je bio jedini generalni sekretar UN koji nije reizabran u drugom mandatu zato što se sukobio sa SAD, i Daga Hameršelda, koji je poginuo u avionskoj nesreći u Zambiji, tokom kongoanske krize.
„Hameršeld je bio poprilično intelektualno samostalan i introvertan i verovatno je bio u neskladu sa očekivanjima SAD. Sa druge strane, Butros Gali je bio previše samostalna ličnost po ukusu Amerike i zbog toga je dolazilo do trenja i trvenja između njega i predstavnika SAD u Savetu bezbednosti, naročito između Medlin Olbrajt, koja ga je javno prozivala da treba da zna ko ga plaća. Jedino on nije izabran u drugom mandatu, upravo zbog toga što nije ispunjavao američka očekivanja da generalni sekretar, kao prvi građanin sveta, mora stalno da vodi računa i o osetljivosti Amerike na pojedina pitanja“, tvrdi Jovanović.
Obaveze i obziri koje generalni sekretar ima prema Savetu bezbednosti, pogotovo Americi, sputavaju ga i ograničavaju njegov uticaj na rešavanje svetskih pitanja i kriza, kaže Jovanović.
Istočna Evropa je u procesu isturanja svog kandidata, ali to neće biti lako, kategoričan je Jovanović. On kaže da će Amerika preferirati kandidata koji dolazi iz zemalja članica NATO pakta, što je prema Jovanoviću prirodno, jer taj će čovek biti neškodljiv za američke interese.
