„Nije vreme da odugovlačimo i radimo kao da se ništa posebno ne dešava“, rekao je Junker u programskom govoru poslanicima Evropskog parlamenta u Strazburu i naglasio da situacija u kojoj se EU nalazi „nije dobra i ne sme se bojiti ružičastim bojama“.
U Evropskoj uniji postoji manjak i Evrope i unije, dodao je on.
Hitno usvojiti plan Evropske komisije
Junker je ukazao da je EU suočena sa talasom izbeglica, mahom iz Sirije, Libije i Eritreje, od kojih je samo od početka godine oko pola miliona stiglo u EU.
„Ne treba da se plašimo, nego da odmah pokrenemo evropske institucije, a prioritet treba da nam budu humanizam i ljudsko dostojanstvo, jer nas istorija obavezuje na to“, poručio je predsednik EK.
Junker je naglasio da se moraju ojačati spoljne granice EU, ali da Šengen neće biti ukinut za vreme mandata ove komisije.
Predsednik EK je podsetio da su mnogi evropski narodi tokom istorije bili prinuđeni da beže od progona i ratova, podsetivši na Francuze protestante u 17. veku, Jevreje koji su bežali od nacista i građane Mađarske i Čehoslovačke koji su tražili spas od sovjetskih tenkova 1956. i 1968. godine.
Mi Evropljani treba da se setimo da je Evropa kontinent u kojem je gotovo svako u nekom trenutku bio izbeglica, rekao je Junker, dodavši da Evropljani ne treba da zaborave zašto je pravo na azil jedno od fundamentalnih i najvažnijih prava.
„Stotine hiljada ljudi pristiglo je u EU tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, a to nije bilo pre nekoliko stotina godina, već krajem prošlog veka. Zar smo to već zaboravili?“, zapitao se on.
Predsednik EK je istakao da je vreme da se prestane sa prepucavanjem između zemalja-članica, za koje je rekao da „uvek upiru prstom ka Briselu kada ne rade dobro svoj posao“, i da hitno treba usvojiti plan EK da se oko 160.000 izbeglica, koji su danas uglavnom u Grčkoj, Italiji i Mađarskoj, ravnomerno rasporede širom EU.
„Imamo sredstva da pomognemo. Kažu da ne možemo da primimo sve, ali hajde da budemo pošteni: to je samo 0,11 procenata stanovništva EU“, rekao je Junker.
On je kazao da prihvat izbeglica mora da bude obavezan, i da one ne smeju da budu diskriminisane zbog svoje vere i drugih osobina.
„To su ljudska bića, a ne brojke“, istakao je on i dodao da EU treba da bude ponosna što je ljudi iz kriznih područja vide kao ostrvo bezbednosti i prosperiteta.
Junker je upozorio da se zima približava i da se ne sme dozvoliti da izbeglice tada budu ostavljene da se smrzavaju po parkovima i železničkim stanicama.
Usvojiti listu „sigurnih zemalja“
Kao dodatnu meru, Junker je predložio usvajanje zajedničke evropske liste „sigurnih zemalja“, iz kojih azilanti dolaze ne zbog progona i rata, nego iz ekonomskih razloga.
„Tu mislim na zemlje koje su kandidati ili potencijalni kandidati za članstvo za EU“, rekao je on i pomenuo Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Srbiju i Crnu Goru.
On je objasnio da građanima tih zemalja neće biti uskraćeno pravo na azil, ali će se njihovi zahtevi obrađivati po ubrzanoj proceduri, a oni koji budu odbijeni biće vraćani kući.
„Ukoliko neka država izgubi status sigurne zemlje, biće joj uskraćeno pravo na pridruživanje EU“, upozorio je on.
Na kraju, Junker je naglasio potrebu da EU uspostavi ubedljiviju spoljnu politiku i aktivnije se uključi u rešavanje kriza na Bliskom istoku i u Africi.
On je kazao da je EU već pripremila fond od oko 1,8 milijardi evra finansijske pomoći afričkim zemljama.
Predsednik EK je tokom govora često bio prekidan aplauzima poslanika, ali su mu neki, poput lidera britanskih evroskeptika Najdžela Feridža, iz svojih klupa dobacivali uvrede.
„Neću vam odgovarati. To što govorite je bezvredno“, poručio je Junker Feridžu.
