Mastilo na poslednjim sporazumima još se nije valjano ni osušilo, a Priština je već „udarila u rikverc“ i najavila da će zamrznuti sporazum sa Beogradom o priznavanju polisa osiguranja između predstavnika takozvanog Kosovskog zavoda za osiguranje (KZS) i Udruženja osiguravajućih zavoda Srbije.
Ovo nije prvi put da Priština preti zamrzavanjem već potpisanih sporazuma u Briselu, pa je pitanje da li Priština uopšte ima nameru da sprovede bilo šta od popisanog u Briselu?
Analitičar iz Prištine Fatmir Šeholi za Sputnjik kaže da je upravo činjenica da sporazum o osiguranju nije zamrznut, kako je bilo najavljeno, dokaz da je Priština spremna da sprovede sve što je potpisala u Briselu.
„Vlada Kosova je sigurno spremna na realizaciju svih sporazuma koje je potpisala u Briselu. Ona će to morati, jer strana koja ne bude poštovala dogovore snosiće i posledice“, siguran je Šeholi.
Za razliku od Šeholija, Tatjana Lazarević, urednica portala „Kosev“, smatra da će Priština odraditi svaki deo sporazuma iz Brisela koji se tiče povlačenja Srbije sa Kosova, dodajući da će Priština pokušati da blokira svaki oblik „saradnje“ Srbije sa kosovskim Srbima.
„Takvih delova je mnogo više, skoro pa čitav Briselski sporazum u njegovom izvršnom segmentu. Priština neće želeti da sprovede, to jest da pomogne Srbima sa KiM i Beogradu u sprovođenju onih delova sporazuma kojima se ’jačaju‘ veze srpskog naroda sa svojom, sada se već posle Brisela može govoriti, ’maticom‘. To nisu izvršni delovi sporazuma, već pre titularni i programsko-potencijalno manevarski. Poslednji takav primer je Zajednica srpskih opština“, ističe Lazarević.
Ona dodaje da Priština svakako neće pomoći Srbima sa KiM i Beogradu da ZSO postane stožer, na primer, promocije tesnih kulturnih veza Srba i Beograda, kao i da bude organizacija koja značajno poboljšava kvalitet života srpskih građana, da ona bude ona organizacija koja će biti istinski korektivni faktor kosovskim institucijama, od opštine preko skupštine.
Sa druge strane, Šeholi ističe da izjava o suspenziji sporazuma o osiguranju nije stigla iz vlade Kosova, već od nekoga ko nema ingerencije da bilo šta suspenduje.
Lazarevićeva smatra da ova izjava nije otišla u etar bez konsultacije sa ostalim članovima vlade u Prištini, odnosno sa članovima pregovaračkih timova.
„Ja ovu izjavu pre vidim kao poruku umirivanja onih građana Kosova koje odluka o dodatnom plaćanju tzv. tablica ’Republike Kosova‘ i praktično i ideološki frustrira, pre nego da je usmerena ka srpskim vlastima“, kaže ona.
Lazarevićeva ujedno na pitanje da li je ovo na neki način bio i „probni balon“ Prištine u ispitivanju granica do kojih može da ide kada je reč o popisanim sporazumima, a da ne snosi posledice, kaže:
„Moglo bi se reći da jeste probni balon, ali bi se moglo reći i da je poruka usmerena ka njihovom javnom mnjenju i biračkom telu. Kosovski Albanci su nezadovoljni odlukama i radom vlade, uključujući i način na koji javnost tumači Briselski sporazum, a posebno kada su u pitanju odluke koje se na najneposredniji mogući način tiču kvaliteta života samih građana“, objašnjava ona za Sputnjik.
Odluku o suspenziji sporazuma o osiguranju doneo je predsednik Generalne skupštine takozvanog Kosovskog zavoda za osiguranje Rahim Pacoli zbog, kako je naveo, „stanja nastalog posle uvođenja birokratskih i nepotrebnih mera srpske strane, zbog kojih su građani Kosova prisiljeni da skidaju tablice sa oznakama ’RKS‘ sa svojih vozila i da postavljaju probne tablice za koje plaćaju dodatne takse“. Pacoli je inače šef prištinskog pregovaračkog tima u briselskom dijalogu.
Maja Kocijančič, portparolka visoke predstavnice za EU Federike Mogerini, izjavila je da Evropska unija nije obaveštena o prekidu sporazuma, a iz Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju saopšteno je da se očekuje da sve strane u briselskom dijalogu obezbede sprovođenje potpisanih sporazuma.