Merkelova i Vučić su to rekli novinarima posle susreta u Berlinu, a potom su nastavili razgovore.
Kancelarka Merkel je istakla da je najnovijim sporazumima napravljen suštinski napredak, čime je stvorena situacija koja značajno doprinosi miru na Zapadnom Balkanu.
„To su hrabre odluke koje su donete od strane Prištine, ali posebno od strane Beograda“, istakla je ona na konferenciji za štampu povodom sastanka sa premijerom Srbije.
„Verujem da će ti rezultati dati važan impuls napretku Srbije u EU“, istakla je ona.
Kancelarka je izrazila zadovoljstvo što posle kratkog vremena ponovo ima priliku da razgovara sa Vučićem, koji je, kako je dodala, doputovao u Berlin da bi u Bundestagu, to jest pred Odborom za EU, govorio o rezultatima reformi koje je preduzela njegova vlada.
Merkelova je podvukla da je Srbija suočena sa velikim izazovom talasom izbeglica.
„Srbiju, iako nije članica EU, a činjenica je da izbeglice u tu zemlju dolaze iz jedne države-članice i potom ponovo ulaze na tlo EU, posebno pogađa ovaj problem“, rekla je Merkelova.
Ona je dodala da, imajući u vidu probleme Srbije, mora prijateljski razgovarati sa srpskim premijerom o zajedničkom delovanju.
Što se tiče lažnih azilanata iz regiona Zapadnog Balkana, Merkelova je kazala da postoji saglasnost sa Srbijom da je ona, kao zemlja-kandidat, bezbedna država i da njeni građani nemaju pravo na azil, ali i da će se činiti sve da mladima u Srbiji bude data perspektiva.
Srpski premijer kazao je da će o evropskim integracijama danas govoriti u Bundestagu i u Konrad Adenauer fondaciji, i da očekuje što pre otvaranje poglavlja.
„Mi se nadamo da će poglavlja biti otvorena još u toku ove godine. Obavili smo teške zadatke, a obavljaćemo ih i u budućnosti“, naglasio je on.
Kada je reč o lažnim azilantima, Vučić je rekao da je Srbija saglasna sa programom nemačke kancelarke koji je najavljen, a koji predviđa smanjenje finansijske pomoći podnosiocima molbi za dobijanje azila.
S tim u vezi je najavio da će Srbija doneti zakon da oni koji traže azil, a ne dobiju ga jer su lažni azilanti, neće moći da očekuju socijalnu pomoć u našoj zemlji.
To će, prema njegovim rečima, drastično smanjiti broj azilanata iz Srbije.
U vezi sa izbegličkom krizom, Vučić je ocenio da je to najteže pitanje za celu Evropu, koje nije lako ni za Srbiju.
On je ukazao da postoje ekonomske izbeglice, a to su lica iz Pakistana i Avganistana, i izbeglice koje beže od rata u Siriji i Iraku, koji čine 70 odsto izbeglica u Srbiji. Srbija se, kako je podvukao, ponašala odgovorno i evropski.
Iako nije prva zemlja na čije tlo su kročili u Evropi, Srbija je prva koja je registrovala i pružila medicinsku pomoć izbeglicama, kao i medicinsku intervenciju onima kojima je bila potrebna.
Srbija je, kako je naglasio, zemlja koja čeka konačan odgovor EU.
„Za nas to nije problem Nemačke, ili bilo koje pojedinačne zemlje ili EU, već cele Evrope. Mi smo spremni da sarađujemo sa svim zemljama EU i da svoj deo odgovornosti ponesemo po tom pitanju“, kazao je Vučić izrazivši uverenje da će Srbija kao zemlja pružiti ozbiljnu pomoć EU.
