„Mi smo apsolutno protiv podizanja granica. Svaka zemlja ima pravo da odluči šta želi i da se zatvori ako hoće, ali Hrvatska se sigurno neće zatvarati u ograde. Što se mađarske najave tiče, ako dobro razumem, to je zasad samo ideja koja bi se realizovala ako migranti krenu i preko te granice, a to u ovom trenutku nije na dnevnom redu“, rekla je Pusićeva.
Evropska unija pokušava da dogovori sveobuhvatan pristup prema migrantskoj krizi, koji bi uključio i usku saradnju sa zemaljama koje nisu članice EU, ali su kandidati za članstvo, kao što su Turska, Makedonija i Srbija, rekla je Pusićeva.
„Treba razlikovati zemlje tranzita preko kojih izbeglice samo prolaze i konačni cilj izbeglica, jer veliki broj njih želi da ode u Nemačku, Švedsku i druge skandinavske zemlje. Bez obzira na izbegličku krizu u Mađarskoj i nekim drugim zemljama, to nisu zemlje u kojima izbeglice žele da ostanu i EU će taj problem morati da stavi na dnevni red“, poručila je Pusićeva.
Ona je dodala da su šefovi diplomatija na sastanku u Luksemburgu pokušali da utvrde i u kojoj je meri u aktuelnoj krizi reč o ekonomskim migrantima, a u kojoj o ratnim izbeglicama, prenela je Hina.
Pusićeva je naglasila da Hrvatska učestvuje u podeli odgovornosti, uključujući i slanje dva broda u spasilačke operacije na Sredozemnom moru, kao i da je u prvoj podeli odgovornosti za zbrinjavanje prihvatila 550 ljudi, što je više nego što bi joj pripadalo s obzirom na veličinu i ekonomsku snagu.
