To su posle nezvaničnog „Gimnih“ zasedanja šefova diplomatija EU, na kom su učestvovali i srpski ministar inostranih poslova Ivica Dačić i ministri ostalih kandidata za članstvo u Uniji, saopštili predsedavajući luksemburški ministar Žan Aselborn i visoka predstavnica EU Federika Mogerini.
Federika Mogerini je saopštila da su dogovorene ključne mere zaštita spoljnih granica, razbijanje mreža organizovanog kriminala za šverc imigranata preko Libije, kao i Turske i Zapadnog Balkana, pomoć zapadnobalkanskim zemljama, kao i dugoročno rešavanje ratova u Siriji i Iraku, finansijska podrška afričkim državama da se stvore bolji ekonomsko-socijalni uslovi i spreči bekstvo ljudi u Evropu.
Aselborn je rekao da su svi ministri bili saglasni da je reč o prevashodno krizi izbeglica iz rata u Siriji, Avganistanu, Iraku i Eritreji, koja pogađa sve zemlje EU, kao i Zapadni Balkan i veoma teško Tursku. Oko 46 odsto izbeglica je došlo iz Sirije, 12 odsto iz Avganistana, nešto manje iz Eritreje, rekao je on i dodao da su se šefovi diplomatija Unije dogovorili da se, „s ciljem da tačno znamo ko kuca na naša vrata i odakle dolazi“, uspostave centri za popis izbeglica i migranata na graničnim žarištima njihovog priliva.
Aselborn je naveo da to znači da će uz utvrđivanje identiteta, izbeglice i migranti biti podvrgnuti zdravstvenom pregledu i dobiti hranu i odeću, i naglasio da je jasno da EU mora hitno uvesti jedinstvena merila za odobravanje azila. EU će morati da ojača napore za razbijanje bandi organizovanog kriminala koje švercuju migrante i na Zapadnom Balkanu.
Federika Mogerini je saopštila da je dogovoreno da se pruži zaštita onima kojima je to potrebno jer su to izbeglice iz ratova i progona, zatim da se zaštite spoljne granice, razbiju mreže krijumčara migranata, a u tom cilju je dobijena saglasnost ministara EU da se pokrene druga faza pomorske vojne akcije EU u vodama prema Libiji.
Osnažiće se, istakla je visoka predstavnica EU, i partnerstvo sa zemljama odakle dolaze i kroz koje prolaze izbeglice i migranti, što znači da će se raditi na sklapanju sporazuma o vraćanju migranata koji ne mogu da dobiju azil u Uniji. Međutim, potrebno je i da se afričkim zemljama pruži pomoć za ekonomski razvitak i zapošljavanje naročito mladih.
Neophodno je i da se uklone uzroci i mogućnost masovnog priliva izbeglica, naročito zaustavljanjem koridora kroz Libiju, gde se očekuje formiranje vlade nacionalnog jedinstva, koju će EU i međunarodna zajednica pomoći svim mogućim sredstvima, predočila je Mogerinijeva. Visoka predstavnica EU je navela da je tu od ogromnog značaja kako će se ići na rešavanje rata i krize u Siriji, gde je jedini izlaz političko rešenje, uz saradnju s ključnim svetskim činiocima.
Moregrinijeva je rekla da treba da se reše problemi „bez daljeg svaljivanja krivice“.
Federika Mogerini je istakla da su neke mere već pokrenute, dok će druge kroz par dana obelodaniti Evropska komisija, a takođe 14. septembra usvojiti ministri unutrašnjih poslova i pravosuđa Unije.
To je evropska, regionalna i svetska kriza i zato su ministri EU o prilivu izbeglica i ekonomskih migranata razgovarali i s ministrima zemalja sa Zapadnog Balkana, kuda oni prolaze, s ciljem da se „bez daljeg svaljivanja krivice ojača saradnja među EU članicama, institucijama Unije i balkanskim zemljama, jer smo svi sučeljeni s dramatičnim zbivanjima“, istakla je visoka evropska predstavnica.
Prema njenim rečima, „sa zemljama-kandidatima za članstvo bilo je važno da se raspravlja o ovoj krizi i zbog naše i istorije Balkana, kao i kad je reč o Turskoj… A ta istorija se mora imati na umu“.
„Mi dobro znamo šta su rat i sukobi i kako se sučeljava s takvim situacijama i ljudi koji su ovih nedelja stigli u Evropu su većinom Sirijci, Avganistanci, Eritrejci, Iračani, a to govori da nije u pitanju mahom ekonomska migracija, već izbeglice iz ratova“, zaključila je Mogerinijeva.
