Trenutna situacija u svim zemljama Zapadnog Balkana, kad je reč o medijima, zabrinjavajuća je i nimalo ružičasta — od ekonomske situacije, manjka solidarnosti, do pretnji novinarima, a iako se priča o medijskim zakonima nikako da se nešto promeni, rekla je predstavnica OEBS-a za slobodu medija Dunja Mijatović. Na konferenciji o medijskim slobodama, gde se putem video-linka uključila u panel o granicama medijskih sloboda, Mijatovićeva je istakla da država mora da obezbedi institucije koje će da štite građane, novinare i medije.
„Kažemo da smo na putu ka Evropskoj uniji. Na nedavno organizovanom samitu u Beču, bilo je preporuka EU šta treba da se uradi. Čini mi se da su vlade, uključujući međunarodne organizacije, veoma usredsređene i spremne da usvajaju nove rezolucije, nove deklaracije. Oni govore da smo za slobodu izražavanja i bezbednost novinara, ali u praksi — situacija je katastrofalna i ništa od tih dokumenata se ne sprovodi“, istakla je Mijatovićeva.
Direktorka Instituta za medijsku različitost Milica Pešić rekla je da istraživanja pokazuju da je pritisak na organizacije koje se bave ljudskim pravima (a pravo na slobodu govora je jedno od njih) toliko veliki da je, recimo, u Indiji 13.000 takvih organizacija izgubilo licencu. Direktor Etičke novinarske mreže iz Londona Ejdan Vajt naveo je problem netransparentnog vlasništva medijskih kuća, korupcije u novinarstvu, ali je pre svega istakao da etičko novinarstvo podrazumeva odgovornost da javnost bude obaveštena.
Portparol Vikiliksa i Džulijana Asanža Kristin Hrafnson rekao je da je Vikiliks objavljivanjem dokumenata, ali i diplomatskih depeša, promenio percepciju mnogih događaja, poput ratova u Iraku i Avganistanu. „Verujem da je Vikiliks napravio preokret i da su zahvaljujući tome došli ljudi poput Edvarda Snoudena“, rekao je Hrafnson.
„Vikiliks je imao ogroman uticaj. Možda nije mnogo promenio vlast, ali sada znamo više o korupcijskoj praksi i tajnim načinima koji se koriste. Generalno gledano, 2010. je apsolutna vododelnica — to je godina u kojoj smo preko Vikiliksa dobili pristup informacijama o veoma važnim temama“, kazao je Hrafnson.
Objavljivanjem raznih dokumenata Vikiliks je otkrio i sa kakvim se opasnostima suočavaju novinari u nekim demokratskim zemljama poput Britanije gde im zabranjuju da iznose neke informacije, upozorio je portparol Vikiliksa i dodao da je bio zaprepašćen da se u takvim bastionima demokratije to toleriše. Prema njegovim rečima, svedoci smo i napada na uzbunjivače, ali i slučajeva da se recimo novinarima „Njujork tajmsa“ preti tužbom kada objavljuju informacije uzbunjivača. On je takođe naveo da Asanž nije očekivao da će zbog objavljivanja dokumenata posredstvom Vikiliksa postati „državni neprijatelj broj jedan“, podsetivši da je Asanž već pet godina u azilu u ekvadorskoj ambasadi u Londonu.
Na panelu posvećenom izazovima istraživačkog novinarstva o svojim iskustvima su govorili i strani i domaći novinari koji su bili izloženi pretnjama, pa i fizičkim napadima. Jedan od njih je i izvršni direktor Centra za vladavinu prava Ivan Ninić, kog su nepoznate osobe nedavno pretukle.
Ninić je napad doveo u vezu sa činjenicom da je poslednjih šest meseci prikupljao podatke u cilju pokretanja sajta koji bi se bavio javnim nabavkama. Učesnici panela su istakli da su onlajn bezbednost i fizička bezbednost novinara najveći problemi istraživačkog novinarstva.
Na konferenciji je govorio i američki novinar Majkl Montgomeri, koji je otkrio „žutu kuću“. On je rekao da porodice nestalih i ubijenih na KiM žele da znaju šta se desilo sa njihovim bližnjima. Države bi trebalo da se pozabavim svim zločinima i trgovinom organima na Kosovu, smatra Montgomeri. On je dodao da je razočaran neuspehom Haškog tribunala da istraži ove zločine. Govoreći o izveštaju bivšeg izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, on je rekao da je Marti povezao Hašima Tačija sa tim zločinima i da je gradio slučaj kao udruženi kriminalni poduhvat.
„Nisam tužilac, ali mislim da te izveštaje treba istražiti“, rekao je Montgomeri i dodao: „Ne znamo da li će biti podignute optužnice za te zločine. Postoje zapečaćene optuženice i slutim da će iduće godine barem protiv nekih visokih kosovskih zvaničnika biti podignute. To je barem ono što se čuje“.
Na panelu na temu nezavisnih tela i slobode štampe govorili su poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja i podataka o ličnosti Rodoljub Šabić i zaštitnik građana Saša Janković, koji su se saglasili da je za slobodu informisanja neophodno da država osigura bezbednost novinara.
„Sloboda medija je uslov za ostvarivanje svih drugih prava i sloboda“, ocenio je Janković i dodao obaveza države nije samo da ne cenzuriše, već i da aktivno stvara uslove za slobodu medija. Šabić je rekao da među novinarima u Srbiji postoji autocenzura, ali da, s druge strane, država mora na pravi način da reaguje na napade na novinare.