Ekonomista švedske banke SEB Jens Magnuson kaže da je to direktna posledica smanjenja državnih penzija.
Sa druge strane, aktuelna Vlada Švedske je nekoliko puta povećala poreze, među njima i one koji direktno utiču na blagostanje najugroženijih grupa stanovništva. Na primer, povećana je suma koju poslodavac isplaćuje državi ukoliko prima mlade na posao, što će obeshrabriti kompanije da zapošljavaju mlade. Nekoliko firmi sa velikim brojem mladih kadrova je već zatvoreno, javlja „Sveriges radio“.
Švedska pritom nastoji da izdvaja veliki novac za odbranu od neprijatelja broj jedan — Rusije. Na primer, ulaže u traganje za (nepostojećom) ruskom podmornicom.
Međutim, kako piše „Svenska dagbladet“, zemlja će trošiti još više. Pre nekoliko dana Švedska partija centra i Hrišćansko-demokratska partija izjavile su da je učlanjenje u NATO poslednji način odbrane od gorepomenutog neprijatelja. Kao što je poznato, članstvo u NATO-u košta najmanje 2 odsto BDP-a, da ne govorimo o procesu prilagođavanja NATO standardima.
Hoće li neko pitati penzionere i mlade za njihovo mišljenje? Verovatno hoće — demokratija je to. Da li će oni uticati na konačnu odluku? To je veliko pitanje.
