Češki premijer Bohuslav Sobotka kaže da Evropska unija treba da da zajednički odgovor na izbegličku krizu ali njegova zemlja nije solidarna sa drugim evropskim zemljama. Češka je pristala da primi nedostojno mali broj onih koje je rat naterao da potraže spas u Evropi.
Sobotka, koji se danas sastao sa srpskim premijerom Aleksandrom Vučićem u Beogradu, uobičajenim diplomatskim žargonom je izjavio da bi Evropa trebalo da bude aktivnija po tom pitanju.
„Uvek smo insistirali u svim krizama na zajedničkom dogovoru u okviru EU. Češka želi da učestvuje u debati kako to da se reši, ali insistira da to bude zajedničko rešenje“, rekao je češki premijer.
Iako je njegov zamenik Andrej Babiš prošle nedelje izjavio da treba zatvoriti zonu Šengena koja omogućava slobodno kretanje i pozvati NATO da zaštiti granice EU od ulaska izbeglica, Sobotka je u Palati Srbije rekao da „četiri zemlje Višegradske grupe žele da sačuvaju Šengenski prostor“.
U Višegradskoj grupi su, pored Češke i Poljska, i Slovačka i Mađarska. Ove zemlje će se sastati u petak u Pragu kako bi razgovarale o tome šta da rade s izbeglicama. One se odlučno protive kvotama za prihvatanje migranata koje je odredila EU kako bi se ravnopravno podelio teret izbegličke krize među zemljama članicama.
Češka je pristala da primi 400 izbeglica ove, a 1.500 do 2017. godine, iako svakog dana granice EU prelazi hiljade ljudi. Od početka godine je samo kroz Srbiju prošlo 115.000 migranata, a u ovom trenutku je na njenoj teritoriji 7.800 izbeglica, rekao je srpski premijer.
„U ovom trenutku na teritoriji Srbije imamo na četiri različite tačke 7.800 ljudi. Trudimo se koliko možemo u skladu sa našim snagama da pomognemo tim ljudima, da im pomognemo u donošenju hrane, u obezbeđivanju najelementarnijih stvari za opstanak“, objasnio je Vučić nakon sastanka sa Sobotkom.
Premijer Srbije je rekao da je minimalan broj tih ljudi, svega nekoliko desetina, do sada tražilo azil u Srbiji, navodeći da je od oko 3.800 izbeglica na centralnoj stanici u Beču svega njih šest tražilo da ostane u Austriji, dok svi ostali idu u Nemačku i Skandinaviju.
„Vidim da je to najveći problem u celoj Centralnoj i Zapadnoj Evropi. U Srbiji mi to ne doživljavamo na takav način, jer smo imali 300.000, 400.000 i 500.000 naših srpskih izbeglica sa prostora bivše Jugoslavije, koje su sebi napravile kuće i nove domove i koje su morale da nađu posao i da žive“, objasnio je Vučić.
Podele unutar EU su sve dublje kada je reč o odgovoru na izbegličku krizu. Austrijski ministar policije je osudio češke vlasti zbog njihove politike prema migrantima i rekao da bi zemljama koje odbijaju da prihvate izbeglice mogli da budu uskraćeni evropski fondovi solidarnosti, na šta su češke vlasti burno reagovale.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je kritikovala ponašanje zemalja Centralne Evrope, a francuski ministar spoljnjih poslova Loran Fabijus je rekao da je odluka Mađarske da postavi žičanu ogradu na granici sa Srbijom skandalozna. On je takođe optužio Slovačku i Sloveniju da odbijaju da primene zajedničke odluke EU o prihvatanju izbeglica.
