„Imam za to dva argumenta. Kod nas bez problema i sukoba živi oko pola miliona stranaca i svi su uspeli da se prilagode. Drugi razlog je što bi, kad bi češki narod bio ksenofobičan, u političkim strukturama postojale značajnije stranke s ksenofobičnim programom, kao što je Jobik u Mađarskoj ili Narodni front u Francuskoj. Nikakva takva politička snaga kod nas ne postoji“, istakao je Zeman.
Prema Zemanu, opasnost od ksenofobije više vreba u Francuskoj i Velikoj Britaniji, dok je Švedska dugo bila tolerantna prema izbeglicama iako je, upozorio je češki predsednik, tu toleranciju u poslednje vreme umanjila.
Zeman je na konferenciji za novinare ocenio da je opasnije od ksenofobije to što svako ko se plaši priliva migranata može biti obeležen kao ksenofobičan, kao rasista, pa i fašista, preneli su češki mediji.
Zeman je juče, za radio „Frekvence 1“, rekao da priliv izbeglica s Bliskog istoka i iz Severne Afrike na teritoriju Češke Republike nosi sa sobom tri velika rizika — širenje zaraznih bolesti, terorizam Islamske države i stvaranje novih geta.
On je upozorio da bi s izbeglicama u Češku mogle da uđu „ćelije“ Islamske države, njihovi „agenti spavači“, koji bi kasnije mogli da se aktiviraju i izvrše napade kakvi su bili oni u Parizu, Londonu ili Madridu.
Po mišljenju češkog predsednika, većina izbeglica spada u „ekonomske migrante“, a ne one koji zaista beže od rata, ocenivši da oni u Češkoj ne žele da rade, ali da u zemlju mogu da unesu zarazne bolesti i izazovu stvaranje geta.
„Oni zbog kulturnih razlika neće moći da se prilagode“, dodao je Zeman.
Zeman je migrante podelio u tri kategorije — jednu čini oko 15.000 njih koje je češka vlada pristala da prihvati u naredne dve godine, dok ostali u toj zemlji borave nelegalno i trebalo bi ih, kako smatra, ukoliko prekrše češke zakone, vratiti, umesto što se za njih grade prihvatni centri.
Zeman misli i da će izbeglice koje prelaze preko češke teritorije, kad Nemačka prestane da ih prihvata, ostati u Češkoj, koja bi u tom slučaju morala sama da brani svoje granice, angažujući, uz policiju, i vojsku, ako se pokaže da zaštita evropskih snaga ne funkcioniše.