„Srbija će prihvatiti jedan broj migranata. Po ovome smo više Evropljani od nekih drugih. Mi ne podižemo ograde“, napisao je juče premijer Srbije Aleksandar Vučić na svom tviter nalogu, ističući da je Srbija prva zemlja koja registruje migrante i da u njoj postoje prihvatni centri u kojima se izbeglicama pružaju medicinska pomoć i hrana.
Dragan Popović iz beogradskog Centra za praktičnu politiku saglasan je da se Srbija dobro ponela, ali i da se Mađarska veoma loše ponela prema izbeglima iz Sirije. Što se tiče Srbije, Popović napominje da je možda bolje kad vas drugi hvale. On dodaje da se definitivno može reći da se Evropa po pitanju izbeglica nije snašla.
EU bez politike azila
„Jedan od problema je što je Evropa jako kompleksna, nije lako da se uspostavi zajednička politika u nekoj oblasti. Oblast azila nikad nije ni bila predviđena, niti je ikad uspostavljena zajednička politika EU“, napominje Popović za Sputnjik.
Politika azila prepuštena je državama-članicama, dodaje on, pa zato postoje svojevrsna iskakanja, pogotovo u Mađarskoj, pa i u Grčkoj, koja su vrlo problematična.
„Ovo bi mogao da bude povod da Evropa ozbiljno razmisli o budućnosti da i u ovoj oblasti ipak ide ka zajedničkoj politici, da neki međunarodni standardi ljudskih prava budu zaštićeni unutrašnjim evropskim dokumentima“, precizira Popović.
Najveći krivac ne snosi nikakve posledice
S druge strane, književnik Vladimir Kecmanović ističe da ne bi rekao da se Srbija ponela evropskije jer nije pristalica glorifikacije Evrope i termina „evropske vrednosti“. Kecmanović smatra da se Srbija ponela humanije, u nekom opšte ljudskom smislu, od velikog broja država koje pripadaju Evropskoj uniji, ali i ovih koje joj ne pripadaju, a koje su na putu izbeglica.
„Što se tiče odgovornosti, Evropa je sigurno mnogo više odgovorna. Zemlje EU snose mnogo veću odgovornost za to što se desilo od zemalja koje nisu u njoj ili recimo Srbije koja ne snosi apsolutno nikakvu odgovornost. Neke zemlje EU snose i suštinsku odgovornost, a neke čisto formalnu zato što su tamo. Međutim, najveća odgovornost za to je sigurno odgovornost Sjedinjenih Američkih Država koje ne snose nikakve posledice i koje, inače, već duže vreme funkcionišu tako da posledice svojih grešaka na naplatu isporučuju drugima“, zaključuje Kecmanović.
