Tema izbeglica dominiraće ostatkom njenog mandata i to bi mogla da bude i proba za njenu kancelarsku funkciju, ocenjuju mediji i ističu da je ona juče pred novinarima, najoštrije osudila i verbalnu i svaku drugu mržnju prema strancima.
„Nema tolerancije protiv onih koji zastrašuju ljude“, izjavila je Merkelova u svojoj prvoj poruci i pohvalila sliku koju Nemačka šalje svetu, ukazujući na to da „svet vidi Nemačku, kao zemlju nade i šansi, što nije uvek bilo tako“.
Druga poruka odnosi se na pitanje šta se u politici prema izbeglicama konkretno mora desiti i tu je Merkelova govorila o „velikom nacionalnom izazovu za duže vreme“ i najavila za 24. septembar paket mera kojima bi se rešavalo izbegličko pitanje.
U tom paketu bi trebalo da budu mere za brže efikasnije rešavanje izbegličkog pitanja, kao i one koje određuju brži povratak odbijenih azilanata u njihove zemlje, a to se pre svega, tumače mediji, odnosi na ljude sa Balkana, koji, zato što u tim zemljama nema ni rata ni političkog progona, skoro da ni nemaju nikakvu šansu da dobiju azilantski status.
„Nemačka temeljitost je super, sada se traži i nemačka fleksibilnost“, rekla je Merkelova i troškove najavljenog programa označila u milijardama.
Treća poruka, prema „Špiglu“, odnosi se na Evropu i raspodelu izbeglica.
Merkelova želi, pre svega, da se promeni to što istočnoevropske zemlje izbegavaju da prime sirijske izbeglice.
„Evropa, kao celina, mora se pokrenuti“, zahtevala je Merkelova i upozorila da neuspeh Evrope po pitanju izbeglica preti daljim neuspehom u ukupnim vrednostima građanskih prava.
Ona, zajedno sa Francuskom, želi da izvrši pritisak da se u Italiji i Grčkoj grade prihvatni centri i da se sa Turskom vode „prijateljski i razgovori od poverenja“ o pitanju izbeglica.
Četvrta poruka Merkelove bila je vezana za istočno-zapadni problem u samoj Nemačkoj, gde su se poslednjih dana istočnonemački političari branili pred utiskom da je mržnja prema izbeglicama istočni problem.
„Tako nikako ne možemo ići dalje“, rekla je Merkelova, inače poreklom iz Istočne Nemačke.
Njena peta poruka se odnosi na Evropu slobodnih granica.
„Sporazum ’Dablin III‘ više ne funkcioniše“, rekla je Merkelova.
Prema takozvanom „Dablinskom principu“ EU za pitanje prava za azil odgovorna je ona zemlja EU u koju je podnosilac prvo ušao prilikom ulaska u EU, sada, međutim, mnogi putuju dalje, ka Nemačkoj, podsećaju mediji.
Merkelova je najavila da će, u slučaju da se tu ništa ne promeni, princip o slobodnom kretanju unutar EU moći da dospe na pregovarački sto.
„Mi to, međutim, ne želimo“, rekla je Merkelova.
Merkelova je na svojoj letnjoj konferenciji za štampu spomenula i Grčku — pohvalila je njenu spremnost za reforme i izrazila optimizam, što mediji nazivaju njenom šestom porukom.
Sedma se odnosi na Ukrajinu. Merkelova, kako je tumače, želi da mirovni proces ponovo oživi.
Kada je reč o mogućem susretu sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinim — i to je moguće, ali Merkelova prvo želi telefonske razgovore učetvoro — Nemačka, Francuska, Rusija i Ukrajina, tumače mediji.
Njena osma poruka odnosi se na Ameriku, gde je ona bila jasna.
„Nama je potrebna kooperacija sa američkim obaveštajnim službama“, rekla je Merkel.
Deveta poruka Merkelove odnosi se na Nemačku i svet, a tu je ona na novinarsko pitanje da li vidi svoju zemlju kao svetsku silu naglasila da ne razmišlja u tim kategorijama.
Rekla je, takođe, da ako Nemačka i razmišlja o intervencijama, „onda uvek samo zajedno sa našim saveznicima“.
Poslednja, deseta poruka Merkelove, koja se nalazi na polovini svog mandata, odnosi se na sledeće izbore 2017. godine i njenu novu kandidaturu za kancelara i tu je ona u svom tipičnom maniru odgovorila ostavljajući pitanje otvorenim.
