Rešili su, naime, da duh zajedništva zemalja zapadnog Balkana podignu svojevrsnim „tim bildingom“ — prijateljskom fubalskom utakmicom između visokih predstavnika zemalja Evropske unije i onih čije zemlje žele u Evropsku uniju.
Tako će se, dan uoči samita, u istom timu „FK Fjučer EU“ zajedno naći, između ostalih, srpski i albanski premijeri Aleksandar Vučić i Edi Rama, i kosovski ministar spoljnih poslova Hašim Tači.
Boje protivničke ekipe „FK EU“ braniće, između ostalih, austrijski kancelar Verner Fajman i britanski šef diplomatije Filip Hamond.
Dakle, u austrijskoj prestonici će se, pored regionalne saradnje, razvijati i sportski duh. Jer zemljama zapadnog Balkana — samo to još nedostaje.
Šta ovakva ideja govori? Da li organizatori ovog događaja veruju da će oni, koji inače teško nalaze zajednički jezik o brojnim pitanjima, moći da se razumeju na univerzalnom — fudbalskom jeziku, kojim govori čitav svet, ili bar muški deo populacije?
Ako je tako, ideja je za svaku pohvalu i neće biti teško zamisliti Vučića, Tačija i Ramu u kopačkama, kako neobavezno „pikaju fucu“ u Beču.
Ili se ovaj potez može tumačiti kao potpuno odsustvo političke mudrosti i elementarno nepoznavanje aktuelnih prilika na zapadnom Balkanu?
Teško je poverovati da organizatori samita ne znaju da će, samo dan pre ovog meča, pregovarački timovi Beograda i Prištine pokušati da nađu rešenje za Zajednicu srpskih opština. I da će, s obzirom na suštinske razlike o pitanju da li ona treba da ima izvršna ovlašćenja, jedna strana iz Brisela neminovno otići nezadovoljna.
Zar su zaboravili da je u toku diplomatska bitka Srbije da sačuva svoje kulturno i duhovno blago na Kosovu i Metohiji i da spreči prijem Kosova u Unesko?
Da li će Hašim Tači, za kojim je u Srbiji još na snazi poternica zbog optužbi za zločine koje je počinio kao pripadnik OVK, smatrati srpskog premijera saigračem? Da li će mu dodati loptu kada treba, onda kada je Vučić ispred protivničkog gola, takoreći — na korak do EU? Ili će šefu srpske vlade evropski komesar Han suditi ofsajd?Evropi je izgleda lako da zamisli dodavanje lopte između Aleksandra Vučića, koji KiM i dalje smatra srpskom teritorijom, i Edija Rame koji otvoreno zagovara ideju „Velike Albanije“ (koja inače obuhvata i delove Srbije — ne mnogo, Kosovo i nešto južne Srbije, tamo do Niša).
Za koga će Vesna Pusić navijati, kad je nedavno Zagreb slavio „Oluju“, a Srbija plakala?
Kakav dribling Evropa očekuje sa, na primer, britanskim šefom diplomatije? Da ne beše Čurkinove visoko podignute ruke i glasnog „njet“ u SB UN, Vučić bi u Beč stigao sa etiketom šefa Vlade genocidnog naroda.
O kakvoj je, tačno, prijateljskoj utakmici reč? Zar se u Beču očekuju ljubazni fudbalski pasovi, dok je na političkim poljima u toku povlačenje za dres i remplovanje Srbije?
Da li je ovo zaista pravi put za pronalaženje zajedničkog jezika zemalja zapadnog Balkana?
Ili bi Vučiću kopačke bile udobnije da Tači, umesto u Austriji, tu loptu doda u Briselu, poštovanjem sporazuma?
Da li bi srpski premijer brže trčao po bečkoj travi da je Evropa osudila velikoalbanske izjave Edija Rame?
Da li bi „tim bilding“ u Austriji bio podnošljiviji uz bar jednu osudu čelnika EU za mađarski zid na granici sa Srbijom?Da li je, umesto fudbala, bolji put do uspešnog regiona malo „evropske pravde“ i za Olivera Ivanovića?
Da li nam samo sportski duh fali, jer sve drugo imamo, ili je teren na kome će se u istom timu naći Tači, Rama i Vučić, ipak malo klizav?
Da li je za stabilnost Evrope potrebnija politička mudrost i odmerenost evropskih lidera, umesto površnosti i jednostranosti?
Srbi, zna Evropa, nisu zlopamtila. Ako neko pruža ruku saradnje, oproštaja i pomirenja, pruža je Vučić. Pružio je u Albaniji, posle onog drona i velikoalbanske zastave u Beogradu. Pružio je i u Beogradu predstavnicima BiH, nakon što je iz Srebrenice jedva živu glavu izvukao. Pružiće je i na pomoćnom terenu stadiona bečke „Austrije“, iako ga kopačke žuljaju. Za Srbiju i zbog Srbije.
Premijeri, ministri inostranih poslova i privrede zemalja zapadnog Balkana će sa predstavnicima EU, Austrije i Nemačke 27. avgusta, razgovarati o izuzetno značajnim temama — migrantima, zajedničkim projektima, borbi protiv ekstremizma.
Moraju li zemlje zapadnog Balkana da sarađuju? Da, i tu nema dileme, jer do uspešnog regiona samo zajedno možemo doći, takoreći „u istom timu“. Ali da li se to može rešiti fudbalskim „tim bildingom“?
