Baš u godini kad se obeležava dvadesetogodišnjica Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini, Zapad i bošnjački predstavnici u Sarajevu kao da još više ubrzavaju godinama prisutnu težnju za centralizovanijom Bosnom i Hercegovinom, a na uštrb entitetskih ovlašćenja.
Ovakve indicije posebno mogu da ugroze položaj Republike Srpske, koja je za drugi deo ove godine najavila referendum o nametanju zakona visokog predstavnika međunarodne zajednice, posebno onih o sudu i tužilaštvu. Takođe, sve češće se pominje da će Zapad probati i da preko zvaničnog Beograda izvrši pritisak na Republiku Srpsku.
Da li će Dodik mirno čekati rasplet situacije, odnosno — koji bi mogli da budu njegovi naredni potezi?
Profesor na Univerzitetu u Banjaluci Miloš Šolaja podseća za Sputnjik da su još od potpisivanja Dejtonskog sporazuma u politici Zapada provejavale težnje da se od dvoentitetske Bosne i Hercegovine ide prema što većoj centralizaciji i unitarizaciji, ali da je Republika Srpska ostala visoko decentralizovan entitet.
Dejton 2, prazna priča?
„Jedan od poslednjih pokušaja narušavana njene autonomije bilo je nastojanje Velike Britanije da se donese rezolucija o genocidu i iza toga je provejavala ta priča o Dejtonu 2. Čak i neki krugovi, pri čemu moram reći naročito u Beogradu, nekako su navijali za taj Dejton 2 — gde bi nestali entiteti“, kaže profesor Šolaja.
Međutim, dodaje on, to je ostala prazna priča i u naredno vreme se sasvim sigurno neće razgovarati o tome, odnosno Bosna i Hercegovina će ostati visoko decentralizovana.
Analitičar i dobar poznavalac prilika u Bosni i Hercegovini Cvijetin Milivojević pak kaže da će referenduma u Republici Srpskoj biti. On se ograđuje za slučaj da visoki predstavnik vrati ovlašćenja pravosuđu Srpske, u kom slučaju referendum neće biti potreban. Ali, ističe Milivojević, to je malo verovatno, pa očekuje pritiske.
„Jedno od oruđa za pritiske će vrlo verovatno biti zvanični Beograd, za koji će to biti uslov da bi dobio otvaranje jednog od 35 poglavlja za ulazak u EU. Tražiće se da faktički pritisne Milorada Dodika da učini nešto protiv Republike Srpske“, smatra Milivojević.
Podrška za referendum?
Milorad Dodik neće mirno čekati, dodaje Milivojević, već će za realizaciju tog referendum tražiti podršku od nekih zemalja koje on smatra prijateljima Republike Srpske.
„Vrlo je zanimljivo da je Rusija, odnosno njihovo ministartvo inostranih poslova, prvi put jasno i glasno rekla da stoji iza tog referenduma. Da podržava taj referendum, bez uvijanja, bez bilo čega“, konstatuje Milivojević.
Dodik je, prema Milivojevićevom mišljenju, na putu da obezbedi podršku još jedne značajne zemlje u svetu, a reč je o Izraelu.
„Pre svega jer je jevrejski lobi vrlo značajan u nekim drugim zemljama zapadne Evrope. Takođe, primetio sam neke priloge recimo u medijima u Nemačkoj, koji nisu izričito protiv toga da Republika Srpska ovaj put faktički realizuje taj referendum“, pojašnjava Milivojević.
Prioriteti Beograda?
Odnosi zvaničnog Beograda i Banjaluke su, kako kaže Milivojević, protokolarno odlični, ali na drugoj strani postoji konkretan problem jer vlast u Beogradu procenjuje prioritete.
„Uvek polazim od teze da ako je nekome prioritet otvaranje poglavlja po cenu da potpuno izgubi Kosovo zašto onda ne bi, iz istih razloga, pokušao da spreči Republiku Srpsku da održi referendum. Ipak je Republika Srpska, iz pozicije Beograda, nekako dalja od Kosova“, zaključuje Milivojević.
