„Američki san je mrtav, ali ja ću vam ga vratiti“, pod ovim geslom je u izbornu kampanju bukvalno utrčao Donald Tramp. Milijarder koji je novac zaradio izgradnjom nekretnina ozbiljno je zaplašio ne samo tabor demokrata nego i svoje partijske kolege – republikance, navodi Oganesjan u članku za RIA novosti.
Koliko god se trudili da marginalizuju Trampa, on samouvereno skuplja pristalice i formira svoje biračko telo. A njegov gotovo jedini adut jeste finansijska nezavisnost koju ne propušta da istakne.
Amerikanci koji su navikli da iza svakog predsednika stoje lobističke grupe koje finansiraju kandidate i umnogome određuju njihovu politiku, prijatno su iznenađeni razuzdanom retorikom Trampa koji pritom tvrdi da mu nisu potrebne reči nego dela, ukazuje Oganesjan.
U svom programskom govoru Tramp se obrušio na Kinu koja, prema njegovim rečima, bukvalno „jede američku ekonomiju“, devalvirajući svoju valutu i otimajući radna mesta prosečnim Amerikancima. Tramp Kinu spominje nekoliko puta i, bez obzira na uveravanja da voli Kineze, ta zemlja u njegovim očima izgleda kao „neprijatelj broj jedan“.
„Neprijateljem broj dva“ neočekivano je, napominje Oganesjan, proglašen Meksiko iz kojeg se u SAD, kako tvrdi kandidat, uvoze jeftina radna snaga i kriminal. Tramp je izjavio da će podići zid na granici s Meksikom i naterati tu zemlju da isplati dugove.
Kada je reč o odnosu prema Rusiji, Tramp neprestano uverava sugrađane da je sposoban da nađe zajednički jezik s Rusima i ruskim liderom Vladimirom Putinom.
„Koliko su nas puta uveravali da ne treba približavati Rusiju Kini, a upravo je to učinio Obama“, izjavio je Tramp. Milijarder, navodno, namerno ne poteže temu Ukrajine, čime skuplja dodatne poene kod Amerikanaca, naplašenih antiruskom retorikom u kojoj se sve češće čuju i vojni pokliči, ukazuje Oganesjan.
Tramp je, podseća politikolog, bio protiv vojne operacije u Iraku i protiv ljudskih i finansijskih žrtava koje su SAD podnele u tom ratu. Liderstvo u očima Trampa ne znači obavezno učestvovanje već umeće da se iz njega izvlači konkretna ekonomska, i još važnije, finansijska korist, čvrst stav u vođenju pregovora i zaključivanje unosnih poslova.
Nameće se logično pitanje: kakve su šanse Trampa da postane predsednik SAD? Mereći političku težinu giganata kakvi su porodični klanovi Buš i Klinton, mnogi Trampa vide kao gubitnika. Ipak, umor biračkog tela od previše poznatih lica koja izgovaraju otrcane političke fraze može da odigra u korist „neobuzadnog Trampa“. Privlačna je nezavisnost njegovih sudova i, mada u mnogo čemu sporna, očigledna originalnost njegovih stavova, smatra Oganesjan.
Tramp će u svakom slučaju morati žestoko da se bori sa svojim znamenitim konkurentima, ali za to mu nije dovoljno nekoliko milijardi dolara na računu. Protiv Trampa bi mogao da se ujedini kako vrh partije republikanaca, tako, naravno, i elita demokrata. Ali i Bušovi i Klintonovi imaju svoje konkurente unutar partija i s nekima od njih Tramp u određenoj fazi predizborne trke može da zaključi tako mu dragu „dobru pogodbu“, zaključuje Oganesjan.
