„Japan je više puta iskazivao osećanje dubokog kajanja i najiskrenije se izvinjavao za svoje ponašanje tokom rata“, rekao je japanski premijer.
Abe je naglasio da je Japan nepokoljebljiv kada je reč o toj poziciji i da će tako biti i u budućnosti. Premijer je priznao da je Japan naneo „neizmernu štetu i patnje“ nevinim ljudima.
„Kako bismo konkretno pokazali ta osećanja mi smo zauvek sačuvali u našim srcima istoriju stradanja naroda Azije — naših suseda“, naveo je premijer, a prenose japanski mediji.
Prema rečima premijera, Japan je napravio ogromnu grešku kada je odlučio da svoje ciljeve ostvaruje vojnim putem. Japan treba da bude siguran da se takav sukob nikada više neće ponoviti.
„Pretnja silom i njena primena više ne treba da se koriste kao sredstvo rešavanja međunarodnih sukoba“, dodao je Abe.
Posebna izvinjenja japanski premijer je uputio ženama, čiji su čast i dostojanstvo narušeni tokom rata. Prema procenama istoričara, u javne kuće koje su otvarane za japanske vojnike nasilno je odvedeno 200.000 žena iz Koreje, Kine, Filipina, Indonezije i Tajvana.
On je istovremeno naglasio da generacije Japanaca koje nisu učestvovale u sukobu ne treba da budu opterećene stalnim izvinjenjima. Abe je apelovao da se prekinu spekulacije na tu temu.
„Mi ne treba da dozvoljavamo da naša deca, unuci i naredne generacije, koji nemaju veze s tim ratom, budu prinuđeni da se stalno izvinjavaju“, naglasio je Abe.
Prvi put japanske vlasti su dale zvaničnu izjavu o krivici svoje zemlje 15. avgusta 1995. godine. Tada je premijer Tomiti Murajama održao govor posvećen 50. godišnjici završetka Drugog svetskog rata, u kojem je priznao da je Japan tokom rata načinio ogromnu štetu narodima drugih zemalja. Isto izvinjenje ponovio je i premijer Dzunitiro Koidzumi 2005. godine.
Japan je ratna dejstva počeo još pre početka Drugog svetskog rata, 1937. godine. Nakon nemačke okupacije Francuske i Holandije 1940. godine, Japan je iskoristio priliku i zauzeo njihove kolonije — Indoneziju i Indokinu. U septembru iste godine Japan je zaključio takozvani Trojni pakt sa Nemačkom i Italijom, koji je bio usmeren protiv SSSR-a, Engleske i SAD. U aprilu naredne godine zaključen je sporazum o neutralnosti sa SSSR-om.
Porazivši britansku vojsku, japanska armija je zauzela mnoge teritorije i zemlje jugoistočne Azije i približila se granicama Indije. Godine 1941. Japan je bez objave rata napao američku vojnu bazu Perl Harbor na Havajskim ostrvima. Ekspanzija je zaustavljena nakon poraza u bici kod Midveja 1942. godine.
Sjedinjene Američke Države su 6. i 9. avgusta 1945. godine bacile atomske bombe na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki da bi, kako je zvanično navedeno, primorale Japan da kapitulira. Japanski car Hirohito objavio je 15. avgusta kapitulaciju koja je formalno potpisana 2. septembra 1945. godine.
