To se navodi u „Plavoj knjizi“ o diplomatiji, koju je danas kabinetu ministara predstavio šef japanske diplomatije Fumio Kisida.
Izraz „duboko žaljenje“ zbog Drugog svetskog rata, kako ističu analitičari, usmeren je na to da se međunarodnoj zajednici demonstrira svestan odnos Tokija prema agresiji japanskog militarizma u azijskim zemljama, pre svega u Kini i Koreji.
Iako se ovakva formulacija koristi prvi put, sama izvinjenja iz usta japanskih zvaničnika čula su se i ranije. Podsećamo, 1995. godine je japanski premijer Murajama Tomiti tokom obeležavanja 50. godišnjice kapitulacije Japana rekao da se Japan kaje zbog dejstava svoje zemlje tokom rata. Deset godina kasnije, povodom 60. godišnjice, tadašnji premijer Koizumi Đunitiro takođe se izvinio za agresiju.
Docent Više škole ekonomije Andrej Fesjun kaže da je pre objavljivanja „Plave knjige“ u Japanu pokrenuta široka diskusija o tome da li aktuelni premijer treba da ponavlja „izvinjenja Murajame“, ili je bolje da nastupi sa blažim tonovima.
„Tada, 1995. godine, japanski nacionalisti su kritikovali Murajamu zbog preterane ’mekoće‘. Ultradesničarski krugovi su govorili da Japan nije bio krivac, već žrtva Drugog svetskog rata. Uopšte, ’teorija‘ žrtava je ono što japanski desni nacionalisti ističu u prvi plan, imajući u vidu bombardovanje Tokija, nuklearno bombardovanje Hirošime i Nagasakija i slično. Oni tvrde da je održan Tokijski proces gde je osuđeno mnoštvo osoba koje su smatrane ratnim zločincima. Japan je isplatio ogromne sume mnogim azijskim zemljama kao ratnu odštetu i to je istina. Možda je data formulacija samo ’probni balon‘ uoči istupanja premijera, koje se očekuje u septembru, kada će se obeležavati 70. godišnjica završetka Drugog svetskog rata u Tihom okeanu“, kaže Fesjun.
