Inicijativa srpskog premijera Aleksandra Vučića da se ustanovi dan sećanja za sve žrtve ratova 90-ih na prostoru bivše Jugoslavije, najnoviji je njegov predlog i potez u pravcu jačanja regionalne saradnje i pomirenja u regionu.
On je nedavno primio bosansko predsedništvo u Beogradu, pre toga je posetio Srebrenicu, a sreo se i sa albanskim premijerom Edijem Ramom. Njegova ideja su i zajednički infrastrukturni projekti zemalja Zapadnog Balkana.
Šta je glavni motiv i krajnji cilj ovakve inicijative premijera Srbije, koja traje.
Koji datum izabrati
Potpredsednik Igmanske inicijative Aleksandar Popov podseća da je ovo udruženje nevladinih organizacija još 2005. godine predložilo zemljama regiona da 11. jul bude dan sećanja na nevine žrtve ratova koji su se desili 90-tih godina. Popov dodaje da je posle ove usledila i evropska inicijativa 2010. godine, takođe da 11. jul bude dan sećanja na nevine žrtve ratova, ali da ni ta inicijativa nije prošla.
„Ovo sada je treći pokušaj. Što se tiče ovih koji treba to da prihvate, može da bude sporno pitanje ličnosti koja je to podnela i drugo, čak i da nisu Tači i Milanović odbili, bio bi sporan datum. Ne može da se izabere bilo koji dan. Kao što, na primer, imamo međunarodni dan štednje, pa nije važno kog dana će pasti, nego mora imati neku simboliku“, pojašnjava Popov za Sputnjik.
Prema njemu, nastalo bi sporenje jer za Srbe ne bi bilo prihvatljivo da to bude 11. jul, za Hrvate bi bilo prihvatljivo da, na primer, bude dan pada Vukovara, dok bi za Srbe bilo prihvatljivo da bude 5. avgust, dan egzodusa iz Hrvatske.
Višebitnost regiona
Bojan Klačar iz Centra za slobodne izbore i demokratiju kaže za Sputnjik da je regionalna politika za srpske političare veoma važna, ne samo zbog simbolike koju može da nosi ta inicijativa, već je važna iz krajnje pragmatičnih razloga.
„Mnoge evropske zemlje i EU vrlo često gledaju na zemlje na zapadnom Balkanu kao na jedan paket. Regionalna saradnja je tu kao prećutni ili vrlo izričit uslov za neke buduće evropske integracije“, tvrdi Klačar.
On napominje da drugi razlog srpske inicijative može da bude činjenica da su Hrvatska i Slovenija u EU i da svakako treba zadržavati dobre odnose sa tim zemljama. Treći razlog koji ističe je privredni.
„Što se tiče konkretne ideje, ona je zanimljiva. Naišla je na dobar odjek i pozitivna je iako sama po sebi ne nudi mnogo više od simbolike i važne poruke da se moramo posvetiti svim žrtvama“, precizira Klačar.
On dodaje da lično nije pobornik ovakvih inicijativa i više je za to da se u okviru svojih država vrlo jasno obeleže datumi sećanja na žrtve.
„Međutim, ideja je dobra, pozitivna, važna ali mislim da je važna, kako rekoh, na simboličkom nivou i na nivou promocije onoga što Aleksandar Vučić dosta dobro radi a to je proaktivna uloga Srbije u regionu zapadnog Balkana“, zaključuje Klačar.
Aleksandar Popov na kraju konstatuje da region 20 godina nakon ratova nije započeo proces suočavanja sa prošlošću, pa iz tog razloga sa bilo koje strane da dolazi neka dobra inicijativa uvek bude dočekana na nož. To je, kako kaže, političarima zgodan materijal da se pokažu kao zaštitnici sopstvene nacije i da ubiru unutrašnje političke poene.
Popov ističe da poslednja tri meseca — od „Srebrenice“ pa zaključno sa „Olujom“ — pokazuju koliko nedovoljno ima dobre volje da se zapravo korak po korak krene u otvaranje nove stranice u odnosima u regionu.
