Da li je Srbija „osuđena“ da bude lider u regionu ili je to samo etiketa koja se po potrebi „lepi“ našoj zemlji — teško je objasniti. Sagovornici različito tumače naše sudbinske predodređenosti za poziciju lidera, koju neki nazivaju zlom kobi, a drugi — sudbinom.
Nema ekonomije bez stabilnosti
Sociolog Vladimir Vuletić objašnjava da su zbog geografske strukture Srbi raspršeni po Balkanu, pa u tom smislu imaju važnu ulogu u svim dešavanjima.
„Ali kada se kaže lider, to obično izaziva svojevrsnu surevnjivost kod ostalih koji to liderstvo ne priznaju, što dodatno stvara probleme. Istorijska je činjenica da je Srbija uvek bila motor, pokretač stvaranja Jugoslavije i težnje južnih Slovena da se na neki način oslobode uticaja dva carstva.
O tome da li srpski premijer Aleksandar Vučić zaista može da „pomiri“ region, Vuletić kaže da njegov stav treba tumačiti pre svega iz ekonomske vizure, pa tek onda političke.
„Ključ insistiranja na pomirenju je spoznaja da ekonomskog prosperiteta ne može da bude ako nema političke stabilnosti u regionu“, kaže on.
Proces pretvaranja Srbije u koloniju nije završen
Analitičar i urednik crnogorskog portala „IN4S“ Gojko Raičević smatra da je položaj Srbije takav da joj je, nažalost, obezbedio poziciju redovnog učesnika na svim globalnim geopolitičkim potresima.
„Kapaciteti koje Srbija poseduje u rudnom bogatstvu i ostalom daje joj za pravo da može da razmišlja o samostalnoj državnoj politici i da ekonomski može da bude nezavisna. Ali ako se nastave procesi koji su u toku, a čiji je rezultat teritorijalno razgrađivanje Srbije i svođenje u granice date Berlinskim kongresom, pitanje je da li bi Srbija imala dovoljan kapacitet za nezavisnost kojoj teži. Uprkos ratovima i razaranjima, proces pretvaranja Srbije u koloniju još nije završen i to neće ni biti ako se rukovodstvo odupre sve evidentnijem evroatlantskom kursu“, smatra Raičević.
On je uveren da dokle god je Srbija u poziciji da predstavlja tog nesrećnog ključnog, regionalnog igrača biće u situaciji da trpi konstantne pritiske.
„Jedino rešenje koje se Srbiji trenutno pruža u zaštiti njenih vitalnih i nacionalnih interesa jeste najbliže moguće povezivanje sa jakom Rusijom. Srbija je, po meni, lider u regionu samo onoliko koliko to Zapadu treba u datom trenutku. Istinski lider može biti ukoliko se okrene Istoku i prestane da odgovara na zahteve onima koji su nam donosili samo bol i patnju“, zaključuje on.
Srbija na kolenima
I iz Bosne i Hercegovine od analitičara Dževada Galijašević donekle slično mišljenje. Po njemu Srbija jeste „osuđena“, ili kako dodaje, kandidovana, za lidera samo zbog potencijala koje ima u teritoriji i stanovništvu.
„Ali to može biti i prevara. Cela ta priča o liderstvu u regionu je prevara onih koji stvarno upravljaju regionom. Region je nepovratno podeljen. Ne postoji više nijedna tačka ujedinjenja na međunarodnom ili unutrašnjem planu oko koje bi se ili Srbi kao narod ili srpska politika mogla dogovoriti sa hrvatskom ili bošnjačkom nacionalnom politikom“, smatra on.
On kaže da se ni u Bosni ni u Hrvatskoj Srbija ne doživljava kao kooperativna, već je vide na kolenima i to je jedini cilj.
„Dakle priča o Srbiji kao lideru je priča da se Srbija dovede na kolena, da se završi priča o Kosovu, razvlasti Republika Srpska i da se eventualno Vojvodini ponudi neka opcija posebnog statusa“, ubeđen je Galijašević.
Priča za unutrašnje potrebe
Sašo Kekovski, analitičar iz Makedonije, kaže da je uloga Srbije u regionu ista kao uloga Nemačke u Evropi.
„Srbija je najmoćnija zemlja u regionu i zbog položaja i zbog teritorije. Međutim, kako se bude praktikovala ta njena uloga, zavisiće da li će povesti ili ne region. Ali što je moć veća, susedi više zavide. I to treba imati na umu“, navodi on.
„Priznanje za regionalnog lidera je ujedno i velika odgovornost za Srbiju jer oni moraju da daju primer drugima“, ističe Kekovski.
Iz Hrvatske, koja je sve do prijema u Evropsku uniju važila za lidera u regionu, odgovor je bilo teško dobiti. Ivica Đukić, urednik portala „Novosti“, ipak kaže da i kad je Hrvatska nosila taj epitet i sada kad je on na Srbiji, za njega to nije bilo verodostojno.
„To je priča za unutrašnje potrebe. Region ionako ima puno problema, a o liderstvu je deplasirano pričati sada, jer ako pod liderstvom podvodimo ono da neko predvodi region — toga nema“, kaže on.
Sve u svemu, opšti utisak sagovornika Sputnjika jeste da ili region nema lidera, ili da ne želi da ga ima.
