Sunce prži nad Dagestanom… Temperatura prelazi četrdeseti podelak. Vetrić koji duva sa Kaspijskog mora pravo je osveženje za ekipu novinara, koja je prevalila put od Moskve do vojnog poligona „Skorpion“, dug skoro 2.000 kilometara.
Tu, na samoj obali mora, održava se „Kaspijski derbi“, još jedna faza takmičenja u okviru Međunarodnih armijskih igara. Novi izazovi, nove avanture, nove pobede…
Pred mornaričkom pešadijom Rusije, Kazahstana i Kine težak je zadatak: potrebno je da oklopnim vozilima prođu dva kruga ukupne dužine od oko osam kilometara i da savladaju različite prepreke. I u ovoj trci brzina i preciznost rešavaju sve. Glavna stvar je da izbegnu „minska“ polja, savladaju rovove, „zmije“ i estakade i da pucaju i pogode mete na vodi, udaljene čak 700 metara.
Rusija i Kazahstan nastupili su na borbenom oklopnom vozilu BTR-80, a Kina je dovezla svoje guseničare BMP-05. Ta vozila su se pojavila 2006. godine i po svojim karakteristikama superiornija su od BTR-80.
„Njihova tehnika je gusenična, a naša je na točkovima. Naravno, velika je razlika. To je kao da upoređujete ’moskvič‘ i ’mercedes‘“, objasnio je glavni sudija general-poručnik Vojske Ruske Federacije Aleksandar Kolpačenko.
Ipak, kasnije se ispostavilo da ruski „moskviči“ mogu da zadaju ozbiljan udarac stranoj tehnici, pa čak i da iz borbe izađu kao pobednici.
O kineskom BMP-05 malo se zna. Tek je po koja štura informacija procurila u javnost. U principu, samo one osnovne — kalibar streljiva, veličine i tek ponešto o mogućnostima dobrog prolaska kroz vodu. Sve ostalo je vojna tajna. Šta je unutra — niko ne zna. Ruski novinari su ovo vozilo nazvali „kutijom sa iznenađenjem“.
Kineski vojnici ćute kao zaliveni. Generalno, tokom celih Armijskih igara, oni su najtajanstveniji. Uglavnom ne žele previše da komuniciraju sa novinarima, kako neka „vojna tajna“ ne bi dospela u javnost. Ostale ekipe koje učestvuju na Međunarodnim vojnim igrama znatno su otvorenije i druželjubivije.
Borba na megdanu je žestoka, atmosfera na tribinama zagrejana. Čuje se paljba, buka motora i aplauzi publike. Sitan beli pesak leti na sve strane.
„Rusija, Rusija!“, ori se sa tribina.
Na prvi pogled bilo je teško odrediti najbolje u trkama. Posade su sigurno zaobilazile prepreke, pogađale metu i stizale do cilja. Na kraju, Rusija je trijumfovala.
Prvobitno su sudije planirale da se takmičenje održi u dve faze, na kopnu i na vodi, ali je vetar uzbunio Kaspijsko more, podigao talase, što je dovelo do promene ovog plana.
Dok se oko obale i u vodi sve treslo, u krugu poligona bilo je mirno. Pod šatorima su radile prodavnice sa ruskim vojnim suvenirima i odećom i kafeterije za vojsku i goste.
Na desetak minuta vožnje smeštena je i vojnička menza. Prava prilika da se proba hrana „sa kazana“. Na jelovniku je čorba od krompira, pečena piletina, varivo od heljde i sok od breze. Bilo je zanimljivo probati i utoliti glad, ali i radoznalost.
Na nekoliko mesta u gradu opažamo bilborde na kojima je predsednik Rusije Vladimir Putin. Na jednom od njih Putin se rukuje sa Ramzanom Abdulatipovim, predsednikom ove najjužnije ruske republike.Uskoro nas očekuje povratak u Moskvu, ali pre toga i kratka poseta dagestanskom gradu Kaspijsku. Na ulicama više automobila nego ljudi. Ne čudi, s obzirom na užasnu vrućinu i vlagu.
Vraćamo se na civilni aerodrom Mahačkala. Preko Severnog Kavkaza letimo za Moskvu. Pogled iz vojnog aviona „tupoljev 154“ na rusku prestonicu ostavlja bez daha. Boje na nebu se prelivaju, od jarkonarandžaste do plave, a fantastična Moskva blješti svim svojim sjajem.
