Zvukom gonga i minutom ćutanja u Hirošimi je obeležena 70. godišnjica prvog nuklearnog napada u istoriji.
U centralnom gradskom parku u kome se odvijala ceremonija, gradonačelnik Hirošime Kazumi Macui govorio je o užasu najgoreg oružja koje je čovečanstvo izmislilo.
Japanski premijer Šinzo Abe pozvao je na uklanjanje atomskog oružja u svetu „postepeno“ i „realistično“. Japanci su jedini narod koji je iskusio strahote nuklearnog napada i zato imaju obavezu da grade svet bez nuklearnog oružja, rekao je japanski premijer.
„Japan će nastaviti da poziva na saradnju i one zemlje koje imaju nuklearno oružje i one koje ga nemaju, i ja sam odlučan da učinim sve što mogu da konačno postignemo da svet bude oslobođen nuklearnog oružja. Sledeće godine će u Japanu biti održan samit grupe sedam najrazvijenijih zemalja i američki predsednik Baraka Obama će posetiti mesta na kojima su u Hirošimi i Nagasakiju eksplodirale jedine atomske bombe koje su upotrebljene protiv civilnog stanovništva“, poručio je Abe.
Japan i dalje zavisi od američkog nuklearnog kišobrana. Ni jedan američki predsednik do sada nije posetio Hirošimu.
Preživeli američkog bombardovanja u kome je nastradalo oko 155 hiljada ljudi, uglavnom civila, žele da se njihovo stradanje ne zaboravi zbog budućih generacija. Ali amnezija o ovom događaju decenijama nakon završetka Drugog svetskog rata dovela je do toga da se danas većina mladih Japanca — oko 80 odsto prema anketama — ne seća tačnog datuma bombardovanja Hirošime.
Nuklearni napad je u vreme kada se dogodio naišao na odobravanje u zapadnoj javnosti. Američki, britanski i francuski mediji su govorili o značajnom tehnološkom napretku.
Razmere razaranja i humanitarne katastrofe nisu odmah bile poznate zbog američke cenzure.
Jedan od retkih koji su se digli protiv strahote koja se dogodila bio je francuski pisac Alber Kami, koji je u francuskom listu „Kombat“ („Borba“) napisao da je „civilizacija mehanike dostigla poslednji nivo divljaštva“.
Većina Amerikanaca, 56 odsto prema istraživanju američkog „Pju riserč centra“, i danas smatra da je bacanje atomske bombe na Hirošimu bilo opravdano.
