Hirošima i Nagasaki — nekad i sad

Približno 74.000 ljudi poginulo je u eksploziji u Nagasakiju. Više od polovine žrtava imalo je opekotine, a do 30 odsto bilo je povređeno u udarnom talasu. Oko 20 odsto pogođeno je nuklearnom radijacijom.

Na slici: Kapela Urakami, uništena u atomskom bombardovanju Nagasakija 9. avgusta 1945. - Arhivsku fotografiju zabeležio je Šigeo Hajaši i ona se čuva u Muzeju atomske bombe u Nagasakiju (gore), dok je obnovljena katedrala slikana 31. jula 2015. (dole).

U Hirošimi je udar usmrtio na licu mesta oko 80.000 ljudi, dok je 40.000 ranjeno, a ne zna se sudbina više od 12.000 ljudi. Sve zgrade u ovoj oblasti koja obuhvata približno 120 kvadratnih kilometara potpuno su uništene; od 90.000 zgrada u ovom gradu, podignuto ih je 62.000.

Na slici: Kupola atomske bombe (levo) – fotografija koju je zabeležio Šigeo Hajaši oktobra 1945. i koju je objavio Muzej mira u Hirošimi (gore) i ista lokacija 28. jula 2015. godine (dole).

Dve atomske bombe zajedno su imale 300.000 žrtava (mrtvih ili nestalih), dok je 200.000 ljudi snosilo posledice opekotina i trovanja od radijacije.

Na slici: Južna fasada Kapele Urakami, uništene u atomskom bombardovanju Nagasakija 9. avgusta 1945. – arhivska fotografija koju je zabeležio Hisaši Išida i koju je objavio Muzej atomske bombe u Nagasakiju (gore) i obnovljena katedrala, 31. jul 2015. (dole).

Atomska bomba Mališa, sa razornom snagom koja je ekvivalentna 13-18 hiljada tona TNT, bačena je na Hirošimu u 8.15 po lokalnom vremenu. Eksplodirala je na visini od oko 600 metara iznad zemlje.

Na slici: Osnovna škola „Širojama“, uništena u atomskom bombardovanju Nagasakija 9. avgusta 1945. – arhivska fotografija koju je zabeležio Šigeo Hajaši i koju je objavio Muzej atomske bombe u Nagasakiju (gore) i ista lokacija 31. jula 2015. godine (dole).

Sjedinjene Američke Države su bombardovanjem Japana pre svega pokušavale da ostvare svoje političke ciljeve demonstrirajući silu korišćenjem nuklearnog naoružanja kako bi zastrašile druge nacije i obezbedile sopstvenu stratešku superiornost.

Na slici: „Senka“ prolaznika koja je ostala na pločniku mosta Jorozuo, od vreline atomske bombe bačene na Hirošimu 6. avgusta 1945. na arhivskoj fotografiji koju je napravila vojska SAD između oktobra i novembra 1945. i koju je objavio Muzej mira u Hirošimi (gore) i ista lokacija 2015. (dole).

U centru Hirošime, deo grada u ruševinama ostao je neobnovljen kako bi se očuvalo sećanje na tragediju.

Na slici: Kupola atomske bombe u Hirošimi nakon atomskog bombardovanja 6. avgusta 1945. – arhivska fotografija Masamija Okija zabeležena 20. avgusta 1945. i koju je objavio Muzej mira u Hirošimi (gore) i ista lokacija 2015. (dole).

Bomba Debeljko bačena je na Nagasaki u 11.01 časova, 9. avgusta. Bomba je imala snagu kao otprilike 21 kilotona TNT. Nepravilni teren i devijacija od oko 2 km od mete (koja je bila centar grada) donekle je ublažila gubitak ljudskih života i razaranje.

Na slici: Medicinki koledž u Nagasakiju – uništenje prouzrokovano detonacijom atomske bombe 9. avgusta 1945. godine, fotografija Torahika Ogave koju je objavio Muzej atomske bombe u Nagasakiju (gore) i ista lokacija 31. jula 2015. (dole).

Atomska bombardovanja Hirošime i Nagasakija su jedini primeri upotrebe nuklearnog naoružanja u istoriji čovečanstva, a nadamo se da će tako i ostati.

Na slici: Ajoi most u Hirošimi – fotografija nakon atomskog bombardovanja Hirošime 6. avgusta 1945. koju je napravio Šigeo Hajaši oktobra 1945. i koju je objavio Muzej mira u Hirošimi (gore) i ista lokacija 28. jula 2015.