Tim zakonom, za koji je glasalo 140 poslanika, dok je četvoro bilo protiv, trebalo bi da se omogući da se troškovi svedu u održive okvire sa optimalnim brojem zaposlenih u javnom sektoru, čime bi se unapredila efikasnost javne uprave.
Dimenzioniranje javne uprave treba da obuhvati tri cilja — smanjenje troškova zaposlenih, povećanje kvaliteta javnih usluga i smanjenje troškova organizacije.
U obrazloženju zakona je navedeno da je njegovo donošenje neophodno, zbog potpisanog aranžmana sa MMF-om koji predviđa smanjenje broja zaposlenih za po pet odsto godišnje u narednom trogodišnjem periodu, što bi trebalo da donese uštede od oko 0,3 odsto BDP godišnje.
Smanjenje broja zaposlenih u narednom trogodišnjem periodu trebalo bi da dovede do smanjenja rashoda za zarade zaposlenih sa sadašnjih 11,8 odsto na nivo od osam odsto BDP-a godišnje.
Zakon obuhvata zaposlene u celom javnom sektoru, ali su iz ovog akta izuzeta javna preduzeća čiji je osnivač država.
Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički izjavila je da se racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru neće raditi linearno, već samo tamo gde postoje viškovi, dok će u institucijama gde nema dovoljno kadrova biti moguće i zapošljavanje novih.
Ona je rekla da će taj propis važiti najverovatnije do 2018. godine, kada očekuje da će se promeniti sporan način ponašanja, te zakon neće biti potreban.
Lokalnim samoupravama koje ne budu poštovale ograničenje u maksimalnom broju zaposlenih privremeno će biti uskraćeni transferi iz budžeta.
Zakonom je predviđena novčana kazna od 120.000 do 150.000 dinara za prekršaj rukovodiocu organizacionog oblika ako, suprotno odredbama ovog zakona, zaposli lice, odnosno ako izvrši isplatu zarade, u iznosu višem od onog do kog se dolazi sprovođenjem racionalizacije u obimu utvrđenom ovim zakonom.
Ministarka Udovički je ranije izjavila da je u javnoj upravi oko 9.000 ljudi identifikovano kao višak zaposlenih i dodala da bi oni iz javnog sektora trebalo da odu do kraja godine.
