Govoreći o veličini javne uprave, Udovički je rekla da ona nije prevelika, ali da je neodrživa.
Ona je na obeležavanju 10 godina postojanja časopisa „Kvartalni monitor“ izjavila da se broj zaposlenih u državnoj upravi konstantno smanjuje zahvaljujući prirodnom odlivu, te da će, ako se uporedi period decembra prošle godine sa decembrom ove godine, razlika u broju zaposlenih u državnoj upravi biti 20.000 ljudi manje.
Udovički je rekla da je zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u poslednjim krugovima konsultacija i da bi Vlada trebalo da utvrdi predlog ovog zakona do kraja meseca ili nešto kasnije.
„Onog trenutka kada taj zakon bude usvojen, sledi sprovođenje. Maksimumi će biti određeni odmah posle i to na nivou korisnika javnih sredstava. Dalje mora svaki korisnik javnih sredstava da se prilagođava“, rekla je Udovički novinarima.
Upitana da li to znači da bi već od septembra mogla da krenu otpuštanja, ministarka je izjavila da bi „trebalo da neka bar krenu do tada“ i da sve zavisi od toga koliko su korisnici spremni do septembra.
Upitana da li očekuje da će svih 9.000 biti otpušteno do kraja ove godine, ona je odgovorila „moralo bi da bude smanjenja“.
„Nisu sve to nužno otpuštanja, ima i odliva, važno je da dođe do smanjenja“, rekla je Udovički.
Istakla je da treba imati u vidu da se u javnoj upravi sve vreme smanjuje broj zaposlenih. U tom smislu, ona je precizirala da će, ako se uporedi period decembar prošle godine sa decembrom ove godine, razlika u broju zaposlenih u državnoj upravi biti 20.000 ljudi manje.
„Puno je bilo penzionisanja krajem prošle godine. Nemamo tačan broj koliko je otišlo u tih nekoliko meseci, ali procenjujemo da je bilo oko 7.000 ljudi. To su sve radna mesta koja ostaju nepopunjena, ali je sada jako važno da ovaj zakon podstakne reorganizaciju“, istakla je ona.
Prava velika reorganizacija, kako je navela, tek sledi i istakla da će se sa novim zakonom o maksimalnom broju zaposlenih svaki korisnik javnih sredstava naći pred činjenicom da on ima određeni maksimalni broj kog treba da se drži, ali da u okviru tog maksimuma treba i neka radna mesta da popuni i neke ljude da premesti.
Otpuštanje viškova u državnoj upravi će, kako je istakla, uticati i na ocenu MMF-a, koji je prihvatio prvu reviziju aranžmana sa Srbijom.
Za sledeću reviziju će, kako je dodala, biti veoma važno kako će država sprovoditi racionalizaciju broja zaposlenih.
Govoreći o veličini javne uprave, Udovički je rekla da ona nije prevelika, ali da je neodrživa.
„Javna uprava je među manjima u odnosu na zemlje sa kojima se poredimo, ali naš BDP to ne može da izdrži“, precizirala je Udovički i dodala da javna uprava nema kapacitet da reformiše privredu kako bi BDP „narastao“.
Ona je rekla da su prosečni troškovi zarada javne uprave u BDP konsolidovane države u 2014. godini bili 12 odsto BDP-a, a nakon smanjenja plata od 10 odsto, ti troškovi su 11 odsto BDP-a.
Cilj Vlade je, kako je istakla, da se ti troškovi u naredne tri godine smanje na 8,7 odsto BDP-a.
Udovički je posebno ukazala da udeo troškova za zdravstvo u BDP-u iznosi 10,6 odsto, pri čemu postoje brojni problemi u njegovoj efikasnosti, i navela primer Makedonije u kojoj udeo zdravstva u BDP-u iznosi sedam odsto, pri čemu ovaj sektor u Makedoniji ima znatno bolje rezultate nego u Srbiji.
