XIX vek — u devetnaestovekovnoj Srbiji nije bilo velikih finansijskih skandala sve do izgradnje prve železnice. Tadašnji predsednik Vlade Milan Piroćanac ostaće upamćen, osim po potpisivanju Tajne konvencije, i po tome što je omogućio jednoj austrijskoj banci da finansira izgradnju srpske železnice, a ova mu je zauzvrat dala kredit uz pomoć koga je Piroćanac izgradio palatu u Francuskoj 7 (današnje Udruženje književnika Srbije). Piroćanac kredit naravno nije vratio.
Još jedan skandal izbio je na videlo oko vojnih liferacija u koji su bili umešani general Jovan Belimarković i njegov rođak Živko Karabiberović, obojica visoki državni dostojanstvenici i članovi klana Babadudića.
Prvi svetski rat — iako se smatra najherojskijom epohom u novijoj srpskoj istoriji, za ovaj rat povezani su brojni skandali u vezi sa vojnim liferacijama. Za mnoge trgovce vezivane su priče da stavljaju pesak u brašno i karton u opanke za vojsku. Tako je i stric Koče Popovića, Konstantin u narodu prozvan Peskar.
Period između dva rata — u novoformiranoj državi skandali vezani za zloupotrebu položaja nisu bili retkost. Klasa novih bogataša, izašlih iz rata, koju je Nušić opisao u drami „Dr“, nastavila je da posluje na isti način. Jedan od glavnih protagonista brojnih finansijskih skandala bio je sin Nikole Pašića, Rada. Kada je posle jedne mahinacije sa šećerom podneta apelacija u Skupštini Pašić je rekao: „Šta da radim kad dete voli slatko?“.
Socijalizam — neko će reći da u većem delu komunističke vladavine nije bilo zloupotreba birokratije u svrhe ličnog bogaćenja, dok će drugi reći da je cela komunistička vladavina jedna velika zloupotreba vlasti. Radni ljudi morali su da dokazuju poreklo imovine po zakonu, ali nije zabeleženo da li je neka slična komisija proveravala kako je Edvard Kardelj stekao zbirku skupocenog porculana ili Tempo kolekciju umetničkih slika.
Ipak, za socijalističko vreme vezuje se afera „Agrokomerc“ koja je poslužila kako bi se jedna partijska klika u Bosni razračunala sa drugom. Sa ovom aferom povezana je i afera oko izgradnje vila za funkcionere u Neumu.
Miloševićeva Srbija — rat, sankcije i početak tranzicije bile su kao poručene za zloupotrebe državne birokratije. Da bi se opisale sve zloupotrebe vlasti u svrhu ličnog bogaćenja u ovom periodu ne bi bila dovoljna ni knjiga. Čak i izabrati karakterističan slučaj je veliki izazov. Ipak, nameću se dve banke — „Dafiment“, u vlasništvu Dafine Milanović i „Jugoskandik“ u vlasništvu Jezdimira Vasiljevića, koje su stotine građana Srbije zavile u crno. Priča se da su državni funkcioneri ulazili u pomenute banke i iz njihovih trezora iznosili onoliko novca koliko im je bilo potrebno.
Pokretane su akcije „za borbu protiv korupcije“, ali sticao se utisak da su one služile za razračunavanje sa političkim protivnicima. Tako su 1993. uhapšeni ministri Sava Vlajković i Velimir Mihailović, a koju godinu kasnije i direktor Duvanske industrije Niš Smiljko Kostić i direktor republičkog Zavoda za zdravstveno osiguranje Nenad Đorđević.
Miloševićevo vreme bilo je vreme sveopšte kriminalizacije društva, tako da je granica između kriminalaca i biznismena bila nejasna. Pojedini ministri i državni službenici bogatili su se na račun države dodeljujući uvozno-izvozne dozvole, dozvole za gradnju i tome slično.
Posle 5. oktobra — nažalost, slično kao i u vreme Miloševića, ne zna se odakle početi. Ubrzana privatizacija poslužila je mnogima kao način za brzo bogaćenje, u čemu je državna birokratija igrala odlučujuću ulogu. Vladavinu Demokratske stranke obeležile su afere oko privatizacije cementare „Novi Popovac“ za šta su bili optuženi šef kabineta tadašnjeg premijera Zorana Đinđića i njegov savetnik za bezbednost, Nemanja Kolesar i Zoran Janjušević, kao i afera oko opremanja VIP salona Aerodroma Nikola Tesla, za šta je bila optužena tadašnja ministarka za saobraćaj Marija Rašeta Vukosavljević.
I vladu Vojislava Koštunice obeležile su brojne afere među kojima se ističe afera oko privatizacije Luke Beograd, za šta je bio optužen tadašnji ministar Predrag Bubalo. To su samo neke od afera koje su obeležile ovaj period, ali ono što je karakteristično jeste da nijedna od njih nema sudski epilog.
