Sporazumom Grčke i zemalja evrozone Vlada u Atini obavezala se da će osnovati Fond za privatizaciju, kako bi prodajom državnih nekretnina obezbidila 50 milijardi evra namenjenih refinansiranju banaka, otplati državnog duga i investicionim projektima.
Iako spisak nekretnina namenjenih prodaji još nije zvanično utvrđen i očekuje se da će biti deo budućih pregovora Atine i poverilaca o trećem paketu pomoći vrednom više od 80 milijardi evra, nemački mediji predlažu Grcima spisak potencijalnih nekretnina za prodaju, koji uključuje plaže, marine, stadione, aerodrome i luke Pirej i Solun.
Vladimir Krulj, savetnik ministra za evropske integracije i vanredni profesor fakulteta u Luvenu za Sputnjik kaže da je daleko važnije pitanje kako će se Fond za privatizaciju kreirati i kako će funkcionisati, nego licitiranje na temu šta će biti ponuđeno na prodaju. Naš sagovornik objašnjava da je neophodno da Grci ustanove sistem koji bi mogao tačno da meri maksimalnu cenu po kojoj će državne nekretnine biti prodavane, kako bi se novac namenjen Fondu prikupio na racionalan način.
„Ako grčka Vlada bude opterećena time da što pre dođe do cilja od 50 milijardi, može da se desi da proda nešto što vredi, na primer 60 ili 90 milijardi. Praktično, na taj način daje više nego što bi trebalo, a ne treba zaboraviti ni da je ovaj Fond mali, imajući u vidu celokupan grčki dug i obaveze koje nastaju“, kaže Krulj.
Takođe, posebno se mora voditi računa o tome šta se prodaje i po kom redosledu. Najlakše je prodati ono što je najatraktivnije i to je problem, ističe naš sagovornik.
„Prodajom najjatraktivnije imovine gubi se ono što je najveći potencijal za rast grčke ekonomije i lišava mogućnosti za razvoj koji predstavlja ključni deo uspeha, ne samo trećeg paketa pomoći, već održivosti grčke ekonomije u budućnosti. Brza prodaja onoga što najviše vredi sasvim sigurno nećete doprineti ekonomskom prosperitetu zemlje“, ističe Krulj.
On dodaje da bi, sa druge strane, imovina za koju se pretpostavlja da bi mogla da uđe u proces privatizacije, kao što su luke Pirej i Solun, a za koje već postoje interesenti, mogle da u infrastukturnom smislu doprinesu oporavku Grčke.
Profesor Krulj smatra da je izuzetno važno i transparentno upravljanje Fondom i da sistem obračuna mora biti onaj koji priznaju računovodstveni standardi, što do sada nije bio slučaj.
„Grci su prikazivali rezultate koji su često bili drugačiji od onoga što je predstavljala konkretna situacija na tržištu, pa nije čudo da dobar deo njihovih problema dolazi baš iz tog manjka transparetnosti“, upozorava naš sagovornik.
Krulj smatra da je izuzetno važno kome će imovina biti prodata, jer prodaja kupcima sa lošom reputacijom bi mogla da navuče taman oblak nad čitav proces, a to je u ovom trenutku najmanje potrebno ne samo Grčkoj, već ni onima koji sa njima pregovaraju o paketu pomoći.
