„Srbija ima posebne ekonomske i kulturne odnose sa Rusijom“, kazao je Makalister, koji smatra da će „Srbija imati ključnu ulogu u uspostavljanju dobrih odnosa između EU i Srbije“.
Makalister je u razgovoru sa novinarima u organizaciji lista „Danas“ u Beogradu, podsetio da se Srbija nije složila sa restriktivnim merama prema Rusiji, koje su usvojile države-članice EU i naglasio da Srbija mora da preduzme određene napore da uskladi svoje spoljnopolitičke stavove sa EU.
Istovremeno je konstatovao da je Beograd poželeo dobrodošlicu osobama koje nisu dobrodošle u EU i naveo da Srbija organizuje vojne vežbe sa ruskom vojskom, što, kako je rekao, nije dobar signal.
Makalister je, dalje, ocenio da Srbija kao predsedavajuća OEBS-u može pomoći u rešavanju mnogih problema i podržao je njene napore u tom cilju.
On je istakao plodnu saradnju Srbije sa NATO-om i ohrabrio našu zemlju da produbi odnose sa tim savezom.
Srbija ispred drugih na putu u EU
Makalister je rekao da je Srbija znatno ispred drugih u regionu po evrointegracijama, dodajući da mora da nastavi sa reformama, posebno ističući značaj slobode medija.
Na pitanje da li bi EU mogla da primi sve zemlje Zapadnog Balkana istovremeno, Makalister je odgovorio da svih šest država regiona ima evropsku perspektivu, ali da ih ne bi trebalo posmatrati kao konvoj, već pojedinačno, kako bi im se sudilo na osnovu postignuća i stepena usklađivanja.
„Ne bi bilo ni u interesu Srbije da se svih šest zemalja regiona istovremeno pridruži EU, jer vi ste znatno ispred drugih zemalja“, uveren je Makalister.
Prema njegovim rečima, u Srbiji je potrebno još preduzeti mere u oblasti privrede, vladavine prava, normalizacije odnosa sa Prištinom, kao i slobode izražavanja.
Poglavlje 35 najverovatnije prvo za otvaranje
Makalister je ocenio da je vreme da se otvore prva poglavlja u pristupnim pregovorima Srbije i EU, istakavši da je očigledno da će prvo poglavlje biti 35, te da na kraju procesa mora doći do zaključenja pravno obavezujućeg sporazuma Beograda i Prištine.
„Verujem da je došlo vreme da se otvore prva poglavlja, i verujem da bi prva poglavlja trebalo da se otvore u ovoj godini, a to bi mogla biti 35, 23, 24, i 32“, naglasio je on, dodajući da odluku donosi 28 zemalja-članica EU, i da Evropska komisija daje samo preporuku.
On je u razgovoru sa medijima objasnio da poglavlja 23 i 24 moraju, kako je predviđeno, biti otvorena u ranom stadijumu, kao i da će biti zatvorena na kraju.
U slučaju Srbije, prema njegovim rečima, zbog kompleksnih odnosa sa Prištinom poglavlje 35 ima važnu ulogu. „Poglavlje 32 trenutno može biti otvoreno, ali je tehničko, pa nećemo moći da otvorimo samo to poglavlje da bi počeli zvanični proces otvaranja bez paralelnog otvaranja većih poglavlja, a to bi moglo biti poglavlje 35“, objasnio je Makalister.
On je podvukao da otvaranje poglavlja 35 zavisi od toga da li je moguće napraviti finalni, dodatni napredak u pronalaženju rešenja za Zajednicu srpskih opština (ZSO).
„Pronalaženje tog rešenja nije samo na Srbiji, već i na Kosovu. Kancelarka Angela Merkel rekla je da je vreme za kompromis i tu poruku je uputila kako Beogradu, tako i Prištini“, naglasio je Makalister.
On je istakao da je svih 35 poglavlja veoma važno i da će Srbija morati da ispuni sve delove sporazuma sa EU, zbog čega je pristupni proces veoma dug i težak.
„Pitanje Kosova je, naravno, od vitalnog značaja za EU. Postoji rezolucija Bundestaga koja zahteva da poglavlje 35 treba da se otvori veoma rano, a to su tražile i neke druge vlade EU. Nije na meni da odlučim koje poglavlje će prvo biti otvoreno, ali očigledno je da će to biti poglavlje 35“, naglasio je Makalister.
On je rekao da svih šest zemalja Zapadnog Balkana ima jasnu evropsku perspektivu, ali da svaka mora biti odvojeno posmatrana, te da je pristupni proces instrument za jačanje regionalne saradnje, pomirenja, i dobrosusedskih odnosa.
„Na kraju će biti korisno za čitavu Evropu i Zapadni Balkan ako dođemo do rešenje u odnosima Beograda i Prištine“, poručio je nemački političar.
On je kazao da je svestan da je pitanje zvaničnog priznanja Kosova kontroverzno pitanje u Srbiji. „Pristupni okvir kaže da je na kraju pristupnih pregovora potreban pravno obavezujući sporazum koji omogućava obema stranama puno ispunjavanje svojih obaveza, na čemu se radi. Možda puno pričamo o Kosovu jer poglavlje 35 treba da bude otvoreno što pre“, ukazao je Makalister.
On je dodao da su u prošloj rundi dijaloga strane bile veoma blizu dogovora i da je sada na šefici evropske diplomatije Federiki Mogerini da pozove dve delegacije na nastavak dijaloga.
