Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da britanska administracija i Brisel, uz pomoć zvaničnog Sarajeva, koriste evropski put BiH kako bi pokušali da promene Dejtonski sporazum na kom počiva zemlja.
„Bosna ne bi preživela raspakivanje Dejtona“, poručio je Dodik.
Da li Dodik ovim rečima najavljuje događaje koji bi mogli da uslede u narednim mesecima?
Naime, ruski veto na britansku rezoluciju o Srebrenici u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija izgleda da će biti tek bitka dobijena uoči „rata“ koji se očekuje na jesen, kada će se najverovatnije u ovoj instituciji razgovarati o usvajanju rezolucije povodom 20 godina od Dejtonskog sporazuma.
Miloš Šolaja, profesor međunarodnog prava na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci, za Sputnjik kaže da je čuo za tu mogućnost, ali da još niko o tome ne želi da govori.
„Dejtonski sporazum su donele velike sile od kojih jedna čak nije ni članica SB UN (Nemačka). Taj sporazum može da se menja samo onako kako je nastao. Drugačije ne bi smelo, pogotovu posle neuspeha britanske rezolucije u SB“, kaže Šolaja.
On napominje da ne zna šta bi bio cilj rezolucije o Dejtonu u SB UN, osim da u ovom trenutku neko pokušava da ukine entitete.
„Ali i to bi onda značilo put ka raspadu Bosne i Hercegovine, jer to teško da uopšte može da prođe u Republici Srpskoj… To znači, isto kao i ova britanska rezolucija, ako baš hoćete novi rat na unutrašnjem planu, onda ćete to uraditi“, smatra on.
Šolaja kaže da je Dejtonski sporazum u UN opravdan Rezolucijom 10 31, ali podseća da je Kontakt grupa sa Amerikancima vodila pregovore o sporazumu, kao i da su oni ti koji su odgovorni za Dejtonski sporazum. Istovremeno, kako napominje, činjenica da Hrvati žele svoj entitet nije bezopasna.
„Za Republiku Srpsku bi sada bilo najgore da se počne sa raspakivanjem Dejtonskog sporazuma, jer koliko god da je loše primenjen, on ipak čuva ovo što se ima. Svako diranje danas u Dejton može da dovede do bilo čega, zato je bolje da se ništa ne dira“, smatra on.
Bez Srbije i Hrvatske i svih strana u BiH, Šolaja kaže da nema menjanja Dejtonskog sporazuma, jer su oni potpisnici i ključni faktori.
„Ako bi do toga i došlo, cilj bi bio centralizacija BiH, a mislim da je to nemoguće. Geopolitički odnosi su takvi da ne verujem da bi Rusija pristala na to, pogotovu posle ovog rezultata sa britanskom rezolucijom o Srebrenici“, navodi on.
Sporazum iz Dejtona nikada nije ratifikovan u parlamentu Bosne i Hercegovine i jedini je „čuvar“ Republike Srpske, kojim je 1995. godine, potpisom Slobodana Miloševića, Franje Tuđmana i Alije Izetbegovića, okončan građanski rat u BiH, a na konto koga su formirana dva konstitutivna entiteta — Republika Srpska i Federacija BiH. U BiH, Dejtonski sporazum nikada nije službeno preveden niti je ratifikovan u parlamentu. Nikad nije objavljen ni u Službenom glasniku BiH.
Na pregovorima u Dejtonu nije prihvaćen nijedan predlog bosanskih Srba od tri ključna zahteva Pala — podela Sarajeva, izlaz na more i koridor od 20 kilometara kod Brčkog. Tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević je, uprkos protivljenju trojice članova pregovaračkog tima sa Pala, potpisao dokument kojim je područje Brčkog stavljeno pod međunarodnu arbitražu, a Sarajevo ostalo jedinstven grad. Izlaz na more se u dokumentima iz Dejtona ne pominje.
