„Treba biti oprezan kada se koristi termin genocid, a ovo je klasičan primer zašto. Ne poričem da su srpske snage ubile muslimane u Srebrenici, to nije smelo da se desi i ti ljudi treba da budu izvedeni pred sud. Ali u Srebrenici se nije dogodio genocid. Ako su srpske snage pustile žene i decu da odu, to nije genocid. Sve je to politika“, kaže direktor Centra „Simon Vizental“ za Sputnjik.
Politička odluka, smatra on, je i iza predloga rezolucije o Srebrenici Velike Britanije na koji je Rusija stavila veto u Savetu bezbednosti.
„Zapadne zemlje su želele da naprave simbol od srpskih zločina tokom ratova u 90-im, kako bi opravdale ono što su želele da postignu sa Dejtonskim sporazumom, a Srebrenica je za to poslužila jer je bila najveća tragedija. To su isti ljudi, poput (Bila) Klintona, koji su odbili da događaje u Ruandi okarakterišu kao genocid. On nije želeo da obaveže SAD na tako nešto, a to jeste bio genocid. Zbog toga što je odbio da ove događaje nazove genocidom mnogi su izgubili živote“.
Direktor Centra kaže da u Istočnoj Evropi pokušava da se promeni definicija genocida.
„U Evropi danas postoje pokušaji da se promeni istorija Drugog svetskog rata i holokausta. Takav jedan pokušaj je da se izjednači komunizam i nacizam, što istorijski nije tačno. U oba slučaja reč je o strašnim zločinima, ali komunistička ideologija nije podrazumevala istrebljenje celog jednog naroda i industriju smrti, kao što je to bilo tokom nacističke ere. Pošto je holokaust postao simbol, svi hoće da prikažu zločine kao holokaust, jer tako dobijate priznanje, odštetu. Mi to zovemo čežnjom za holokaustom. Zemlje poput Litvanije, Letonije, Estonije, čiji su pripadnici učestvovali u masovnim zločinima, imaju izbor da budu predstavljeni kao nacija ubica ili nacija žrtava. Jasno je da žele da budu žrtve“, objašnjava Zurof.
Zašto Izrael ne reaguje?
„Izrael ne reaguje iz političkih razloga. Politika Izraela je da, ukoliko se zemlje ne bave Palestinom, mogu da rade šta hoće sa istorijskim pitanjima jer su ona u drugom planu.
„Izrael ima veliki problem da dobije podršku na međunarodnim forumima i zato je više nego obazriv. Da li bi trebalo da se Izrael izjasni? Da, trebalo bi, ali postoje politički razlozi zbog kojih se ne izjašnjava. Smatram da bi uprkos tome trebalo da se oglasi.“
Izraelski istoričar američkog porekla koji je zaslužan za izvođenje pred sud mnogih bivših nacista, među kojima i Dinka Šakića, komandanta koncentracionog logora Jasenovac i ustaškog zločinca, kaže da u Hrvatskoj situacija nije crno-bela.
„Problem je što je to zemlja u kojoj je značajan deo populacije nostalgičan za ustaškom prošlošću. Primer je i to što je Tomson dugo jedan od najpopularnijih pevača u Hrvatskoj. On je rasista, podržava ustaše, peva užasne pesme o ubijanju Srba, o ubijanju Stjepana Mesića. To znači da nešto nije u redu. Ali to ne znači da su svi Hrvati fašisti, da su svi Hrvati ustaše. Mnogi u Hrvatskoj su se protivili fašizmu i mrze sve to. Stjepan Mesić je radio protiv toga dok je bio predsednik. Ali kada sadašnji predsednik odlazi u Blajburg šta da kažem? To je neverovatno“, smatra ovaj dobar poznavalac Balkana.
Efraim Zurof u Beogradu razgovara sa državnim vrhom o projektu izgradnje memorijalnog centra holokausta „Staro sajmište“.
