U telefonskoj izjavi za "Politiku", on je nekoliko puta ponovio da to nije isto i da je strašno praviti takva poređenja.
"Voleo bih da su nacisti sklonili jevrejske žene i decu pre svog krvavog pohoda, umesto što su ih ubili, ali to se nije desilo, kao što znamo. Ni Ruanda i holokaust nisu isto, iako su zločini koji su se dogodili u Ruandi mnogo sličniji holokaustu od onoga što se desilo u Srebrenici. Ali, opet, to nije isto. Pre svega, ni Ruanda ni Srebrenica nisu bile industrijsko masovno ubijanje kakvo je počinjeno u holokaustu", ističe Zurof.
On nije želeo da komentariše nacrt rezolucije o Srebrenici, koja bi na predlog Velike Britanije početkom jula trebalo da se nađe pred Savetom bezbednosit Ujedinjenih nacija.
"Koliko znam, ono što se tamo desilo nije opis ili definicija genocida. Mislim da je odluka da se to nazove genocidom doneta iz političkih razloga. Očigledno se dogodila tragedija, nedužni ljudi izgubili su život i treba da se sačuva sećanje na njih", navodi Zurof.
On dodaje da su politički razlozi prevagnuli i kada je terebalo zauzeti stav prema stradanju ogromnih razmera u Ruandi, gde je od aprila do juna 1994. godine pobijeno oko 800.000 pripadnika manjinskog naroda Tutsi.
"Iako to jeste bio genocid, Bil Klinton nije želeo da to nazove genocidom iz političkih razloga, jer nije želo da bude prisiljen da preduzme nešto povodom toga", rekao je Zurof.
